- Aforizam je misao što drži satiričara na oštrici. Opasan je nož slobode mišljenja.
- Katastrofa! Dadoh devojci svoj profil, ali što mi iznudi i šifru žiro-računa u banci.
- Testamentom sam obezbedio mobilni u kovčegu. Kad umrem da me zovnu prijatelji sa fejsbuka.
- Vratimo se hijeroglifima. Ionako sve manje koristimo ćirilicu.
- Ako si posejao seme zla, čuvaj se njegovog roda.
- Nekad smo imali Goli Otok. Danas – golju Stradiju.
- Od vuka u jagnjećoj koži ne očekuj da ne kolje ovce.
- Rusi imaju „leteći tenk“. I Srbijanac David leteći kamen za uglavu – iz praćke.
- Više vredi prazna đačka tikvica nego puna (š)kola odraslih tikvana.
- Gladni smo pravde. Bez hleba smo već decenijama navikli.
- Teško državnoj kobili koju osedlava jedan kočijaš, a jašu svi politički džokeji.
- Živim kao Don Kihot. Jurišam na srbijanske vetrenjače – jalove privrede.
- Pravda u Srbiji uvek pobeđuje. Pravnici nikada ne padaju –iza rešetaka.
- Deda mi se zaželeo demokratije. Teleportovao se u drugu dimenziju.
- Kada će doći vreme da sečemo počasnu vrpcu pri gradnji zatvora. Za promašene političare.
- Da nema žice i zidova, ne bismo imali odakle (u)krasti ‒ slobodu.
- Najbolje ideje rađaju se iz g(l)adnih načela.
- Ne možemo više ni travu pasti. Vođe nam razrovale i korenje.
- Ostadoh bez daha od demokratije duha.
ODA SATIRI
Kad se skupi književna bratija
Perom britkim nepravde razbija.
Satirikus vešto čuda stvara
Dvorskom ludom pravi kralja, cara.
Nikad nisu krave mu na broju
Političke bundeve po kroju.
Za magarce, bikove ne mari
Navikȏ je da im blagodari.
U stihu im poje (r)epigrame
Bez repa ih izvodi – iz tame.
Nađe se tu i pesma u rimi
Satirikus njom (ne)pravdu snimi.
Kada hoće dušu da izleči
Stihom zveči, sve satira ječi!
Za melem mu vic i šala služi
S komedijom voli da se druži.
Humoristčka je slatko-gorka priča
Kad privredu šiba i veliča!
Ta se raga ni biča ne plaši
Kad Don Kihot s kopljem na njoj jaši!
Vija vitez oblake neznane
Vetrenjače – divove bez mane.
Satirom se tako pisci slade
Muze zovu da im slavu grade.
