JOCA
— Jesi l čuo da će sutra padati dinari s neba?
— Nisam.
— A je l veruješ da ima tica što donosi kolače?
— Ne verujem.
— Jesi l čuo da ima negde gde je stalno leto?
— Nisam.
— A je l veruješ da u radiju žive mali ljudi?
— Ne verujem.
— Marš odavde iz našeg sokaka, kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam na pola — kao lebac.
Eto!
.
RAJA
Niko nije tako bogat i siromah, kao ja,
brate moj.
Niko nije tako srećan i nesrećan, kao ja,
brate moj.
U jednom selu kojeg nema,
u jednoj ulici koja još ne postoji,
pred jednom kućom koju još ni sazidali nisu,
na jednoj klupi što samo zbog mene čeka
da tek izraste kao drvo,
sedim tako svako veče i sviram
u jednu tamburu koju nemam
nekakvoj divnoj deci koja još nisu ni rođena,
a vole i mene i tebe onako kako mi to hoćemo.
Niko nije tako srećan i nesrećan, kao ja,
brate moj.
Niko nije tako bogat i siromah, kao ja,
brate moj.
Ako mislim da se šalim — nemoj da mi veruješ.
Ako misliš da ozbiljno govorim — naseo si, brate.
.
MITA
Kad sam rođen, svi mi kažu,
ja sam bio jedna lepa beba.
Lepa kao na reklami za sapun.
Samo su me zamenili
u porodilištu
za nekakvo gadno dete,
nosato i buljavo.
— A šta možeš,
takav ti je život.
Oni misle:
lako ćemo s Ciganima.
Od tolike silne dece
neće niko primetiti
da je jedno zamenjeno.
A tako je baš i bilo,
— teško meni.
Tek kada sam pošao u školu
video sam da to nisam ja,
jer mi oči bile ovolike
i nos ovoliki!
— A šta možeš,
takav ti je život.
Znaš kako je kad si Rom:
ko te pita jesi l ti,
il si onaj drugi.
A možda je baš ovako
i bolje.
Možda mi je mnogo lepo
tamo gde sam zamenjen.
Možda imam tri kaputa
i duboke cipele.
Možda živim u velikoj kući.
Možda imam na prozoru zavese.
Možda imam durbin oko vrata,
pa ja uzmem durbin
i ceo dan tako gledam
kroz njega.
I ceo dan vidim da sam srećan
kao niko moj.
— A šta možeš,
takav ti je život.
Onakav.
