Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Bajke

16. Juna 2020.

Beloruska narodna bajka Ivan Prelepi i knez Ladimir

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

ИВАН ПРЕЛЕПИ И КНЕЗ ЛАДИМИР

Белоруска народна бајка

 

Извор:

Златна птица: белоруске народне бајке / приредио и предговор написао Иван А. Чарота; превела са белоруског Дајана Лазаревић. – [Глушци]: Удружење поетских стваралаца, 2020 (Београд: Pharmalab). – 199 стр.; 25 cm

 

 

Живео једном Иван Прелепи, сироче несрећно и служио је кнежевима, господи и јунацима. Није имао ни богате одеће, ни добре речи. Упутио се он код кнеза Ладимира, кијевског самодршца многомилостивог. Служио је он код кнеза три године – и даље није имао ни богате одеће, ни речи добре.

Дочекали су Васкрс. Кнез Ладимир је почео да скупља своје слуге. Имао је Аљошку – лаког на језику, слаткоречивог. Кнез Ладимир пита Аљошку:

– Нико се не љути на нас? Ниједна душа?

– Има код нас Иван Прелепи, сироче несрећно. Он се љути.

Позвао је кнез Ладимир Ивана код себе и даје му кожу кунице нечињену и бунду нешивену.

– Ево ти кожа нечињена и бунда нешивена. Да себи ове коже обрадиш и бунду сашијеш и да са мном сутра на јутрење пођеш!

Примио је то Иван Прелепи, сироче несрећно и горко заплакао. Пошао је он на реку Дњепар и размишља да у њој сконча. А ту види – иде до њега баба, пласт сена.

– Зашто ти, Иване Прелепи, сироче несрећно, тугујеш? Ја ћу помоћи у твојој невољи, мајком ћеш ме за то звати.

– Зваћу.

– Па, седај на мене.

Стара баба је превезла Ивана на други крај реке. Тамо кућа – не може се замислити, ни погодити, може се само пером исписати. Доноси га баба до врата, куца, искаче напоље девојка – Аљона Белочела.

– Ево ти друга, зваћеш га својим мужем.

– Зваћу.

– Онда му кожу кунице спреми и бунду сашиј. И испрати га са кнезом Ладимиром на јутрење.

– Иди, друже мој Иване Прелепи, на спавање, – каже Аљона Белочела.

А сама излази на трем и виче снажним гласом! Прилазе јој све слуге.

– Зашто нас вичеш?

– Ево, држите, да кожу кунице припремите и овог тренутка је сашијете.

Ујутро је Аљона Белочела почела да буди Ивана:

– Устај, друже мој, ето бунда је готова. Звоне за јутрење.

Иван Прелепи, сироче несрећно, обуче ту бунду. Тада му Аљона даде три јајета.

– Једним јајетом поздрави кнеза Ладимира, другим свештеника, а треће донеси кући.

После јутрења Аљошка – лак на језику, слаткоречив, каже Ивану:

– Поздрави, брате, и мене.

Поздрави Иван и њега. Долази кући, а Аљонка му каже:

– Поздрави мене!

– А ја сам, – каже Иван оборивши поглед, – Аљошку поздравио…

– Глупо си урадио. Обезглавићеш себе!

Тада је кнез Ладимир скупио богаташе и сиромахе на ручак и питао богате:

– Па, хвалите се богатством, ја ћу за богатство хвалити! А сироте надарити!

Иван Прелепи седи – ништа не одговара. А Аљошка – лак на језику, слаткоречив, устаје и говори:

– Иван је себи жену нашао, најлепшу на свету!

А Ладимир на то каже:

– Треба га послати код Вука Минчигреја по самосвирајуће гусле. Минчигреј ће га уклонити, а жена ће мени остати!

Тада су написали писмо и послали Ивана код Вука Минчигреја. Успут су му рекли:

– Ако нам не донесеш самосвирајуће гусле, то је теби мач и гиљотина – глава са рамена.

Узео је то писмо Иван Прелепи, сироче несрећно и заплакао. Долази он код Аљене Белочеле, а када је сазнала она о тој причи са кнезом и гуслама, рече:

– Говорила сам ти, да ћете то обезглавити! Па, ево ти шнир, кошуља и панталоне. Када ти постане веома лоше, сети се мене три пута.

Када је допутовао код Вука Минчигреја, Иван му је дао писмо од кнеза. А Вук Минчигреј је прочитао писмо и рекао:

– Немам готових гусала, треба да их кујем. А ти, Иване Прелепи, треба да дуваш у мехове у ковачници три дана и ноћи без одмора.

Иван Прелепи је три пута за три дана одмарао и Вук Минчигреј се на њега силно наљутио. Хтео је да га поједе. А Иван Прелепи је замолио вука да оде у купатило, да се умије пред смрт. Умивши се, почео је да облачи кошуљу и помиње Аљону Белочелу:

– Хвала ти, Аљона Белочела, што си ми за смрт кошуљу дала.

А Вук Минчигреј је то чуо и пита га:

– Ко је теби Аљона Белочела?

– Моја жена, – каже Иван.

– А зашто ми то раније ниси рекао? Она ми је сестра! И имам готове гусле.

Вук Минчигреј је дао Ивану гусле. Он их је донео и предао кнезу Ладимиру. Захваљујући Аљону Белочелој је остао жив. И данас они живе, медено вино пију. И ја сам тамо био, медено вино пио – на уснама је текло, а у грло није протекло.



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Stvaralaštvo Branke Bogavac

STVARALAŠTVO BRANKE BOGAVAC U izdanju JU  Centra za kulturu  iz Petnjice, „Komune“ iz Podgorice, i porodice Bogavac Le Comte nedavno je objavljena knjiga „BRANKA vitez umjetnosti i književnosti“, tom drugi, koju je,...
by Redakcija
0

 
 

Dina Murić: Nije dobro u Crnoj Gori biti umjetnik

INTERVJU SA KNJIŽEVNICOM, DINOM MURIĆ   Razgovarao: Božidar Proročić, književnik i publicista   Dina Murić, rođena 1982. godine u Rožajama (Crna Gora), je pjesnikinja, esejista i filmskiscenarista. Autor je ...
by Redakcija
0

 
 

Osvrt na roman Sanele Halković ”ILIR AUTARIJATSKI”

KULTNIM ROMANOM “ILIR AUTARIJATSKI” KNJIŽEVNA SUPER ZVIJEZDA I JEDNA OD NAJORIGINALNIJIH POJAVA U EVROPSKOJ I SVJETSKOJ LITERATURI  SANELA HALKOVIĆ  SE  JE  JEDNOM ZA SVAGDA  NEPOBJEDIVO VINULA  NA SAMI TRON...
by Redakcija
0

 

 

Monografija dr Dušanke Popović o govoru žabljačkog sela Podgore

GOVOR SELA PODGORE   FilološkI fakultet Univerziteta Crne Gore objavio je monografija o govoru žabljačkog sela Podgore, autorke doc. dr Dušanke Popović. Autorka ove monografije Dušanka Popović je diplomirala na Filo...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Said Šteta: Zvijezdo na jastuku (La stella sul cuscino)

Said Šteta   ZVIJEZDO NA JASTUKU   Kako si lijepa na mome jastuku zvijezdo što plavom nebu neumorno bježiš pa odozgo gledaš mene dolje mala Svu noć sam  eto milovao ruku od zlatnog praha, ma da se naježiš ča...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona