Човек и медвед
Руска народна бајка
Превела са руског: Дајана Лазаревић
Извор: http://hyaenidae.narod.ru/story1/036.html
Човек пошао у шуму да сеје репу. Оре тамо и ради. Пришао њему медвед:
„Човече, ја ћу те поломити“
„Не ломи мене, медведићу, боље дај да заједно репу сејемо. Ја ћу за себе узети корен, а теби ћу дати врхове.“
„Нека буде тако“, рекао је медвед, „А ако ме превариш, више код мене у шуму не иди.“
Рекао је то и отишао у храстовину.
Репа израсла крупна. У јесен, човек је дошао да ископа репу. А медвед из храстовине излази:
„Човече, хајде да репу делимо. Дај ми моју половину.“
„Добро, медведићу, хајде да делимо: теби врхови, мени корење.“
Дао је човек медведу све стабљике. А репу је натоварио на кола и повезао у град да продаје.
У сусрет му иде медвед:
„Човече, куда путујеш?“
„Путујем, медведићу, у град корење да продајем.“
„Дај да пробам – какав је корен?“
Човек му је дао репу. Медвед како ју је појео:
„А-а!“, зарежао је, „Човече, ти си ме преварио! Твоје корење је слатко! Више не долази код мене у шуму по дрва, или ћу те поломити.“
Друге године, човек је посејао на том месту раж. Дошао да жање, а у том га медвед дочекао:
„Сада ме, човече, нећеш преварити, дај мој део.“
А човек говори:
„Нека буде тако. Узми, медведићу, корење, а ја ћу за себе да узмем врхове.“
Сакупили они раж. Човек је медведу дао корење, а раж је натоварио на кола и одвезао кући.“
Медвед се мучио, мучио, ништа са корењем није могао да уради.
Наљутио се он на човека, и од тих времена је непријатељство између човека и медведа потекло.
