Руска народна бајка: Никита Кожар
Превела са руског: Дајана Лазаревић
Извор: http://hyaenidae.narod.ru/story3/122.html
У стара времена, појавио се, недалеко од Кијева, страшан змај. Много људи из Кијева змај је увукао у своју јазбину, увукао и појео. Отео је змај и цареву кћи, али није је појео, већ ју је чврсто – чврсто закључао у својој јазбини. Повезло се за принцезом из двора мало псетанце. Како је змај одлетео у лов, принцеза написа писамце оцу и мајци, завеза писамце псетанцету на врат и посла га кући. Псетанце је писамце однело и поздрав донело.
Овде, опет, цар и царица пишу принцези: сазнај некако од змаја ко је од њега јачи. Стала принцеза змаја да испитује и сазнала:
„Да“, рече змај, „У Кијеву Никита Кожар – он је од мене јачи.“
Како је змај отишао у лов, принцеза је написала оцу и мајци писамце: има негде у Кијеву Никита Кожар, он је једини јачи од змаја. Пошаљите Никиту да ме спаси из невоље.
Пронашао цар Никиту и са царицом пошао да га моли да спаси њихову кћерку из тешке невоље. У том тренутку прао је Кожар заједно дванаест воловских кожа. Како је видео Никита цара, изненадио се – Никитине руке су задрхтале и он је поцепао заједно свих дванаест кожа. Расрдио се ту Никита што су га они изненадили и направили му губитак, и, будући да га цар и царица нису ни питали да иде да спаси принцезу – није ни пошао.
Тада су смислили цар и царица да сакупе пет хиљада младих сирочади – осиротио их љути змај, – и послали их да замоле Кожара да ослободи целу руску земљу од велике беде. Сажалио се Кожар на сузе сирочади, и сам је заплакао. Узео је триста пудова[1] конопље, намазао је смолом, сав се конопљом обмотао и пошао.
Долази Никита до змајеве јазбине, а змај се закључао, трупцима прекрио и пред њега не излази.
„Боље изађи на чисто поље, да ти не бих целу твоју јазбину порушио!“, рекао је Кожар и већ стао трупце рукама да разбацује.
Видео змај неизбежну беду, нигде се не може сакрити од Никите, па изађе у чисто поље.
Дуго ли се, кратко ли се они борили, а Никита бацио змаја на земљу и хоће да га угуши. Ту је стао змај да моли Никиту:
„Немој ме тући, Никитице, до смрти! Јачи од нас двојице нико на свету није! Разделићемо цео свет једнако: ти ћеш владати на једној половини, а ја – на другој.
„Добро“, рекао је Никита, „Треба само границу да поставимо, да после свађе између нас не би било.“
Направио Никита плуг од триста пудова, упрегао у њега змаја и стао од Кијева границу да поставља, бразду да прокопава: дубина те бразде – два сажена са четвртином[2]. Провео Никита бразду од Кијева до самога Црнога мора и говори змају:
„Земљу смо разделили – хајде сада море да поделимо, да до свађе између нас због воде не би дошло.“
Стали су да деле воду – прогнао је Никита змаја у Црно море и тамо га и утопио.
Урадивши свето дело, вратио се Никита у Кијев, поново почео поново да штави коже, за свој труд није узео ништа. Принцеза се вратила оцу и мајци.
Кажу да је Никитина бразда и данас којегде по степи видна; на неколико сажена у две висине. Око ње сељаци ору, а бразду не руше: остављају је као успомену на Никиту Кожара.
[1] Стара руска мера за тежину. Један пуд износи 16,38 кг.
[2] Стара руска мерна јединица. Један сажен изоноси 2,13 метара.
Дајана Лазаревић је рођена 12. 3. 1993. године у Шапцу. Завршила је основну школу и гимназију у Шапцу са одличним успехом. Тренутно је студенткиња треће године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Говори енглески, немачки, руски и белоруски језик. Бави се писањем поезије и прозе на српском и наведеним језицима. Објавила је три збирке песама и роман.
Добила је велики број књижевних награда у земљи и иностранству, њена дела су објављивана у бројним часописима и зборницима литерарних радова.
Од јануара 2015. ради као преводилац за ЕМГ Магазин (издавач: Екоф Медиа). Преводи новинске чланке и научне текстове са енглеског и руског на српски језик.
Изузетно познавање рада на рачунару (МS Office, Adobe, програмирање).
Од априла 2015. ради као наставница енглеског језика у Swanbell школи језика.
Члан Студентског парламента на Филолошком факултету, 2015.
Мотивисана, упорна, снажан индивидуалиста, али и тимски играч.
Објавила је три збирке песама:
- „Кроз простор и време“, 2011.
- „Стазе звезданог бескраја“, 2012.
- „Странац“, 2014.
Награде за прозу:
- „Павле Поповић“, 2015, за кратке приче.
Своју поезију је објављивала у више штампаних књижевних часописа, штампаних и електронских, као и на сајтовима намењеним поезији:
- „Гимназијски гласник“, 2012.
- „Свитак“, 2012.
- „Багдала“, 2012.
- „Диоген“, 2011/2012, на енглеском језику.
- „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
- „Лiтаратура i мастацтва“, 2013, на белоруском језику
- Сајт: „Афирматор“, 2012.
- Сајт: „Књиге – Правац“, 2012/2013.
- „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
- Сајт: „Ты – Поэт“, 2013, на руском језику.
- „Европски међународни фејсбук фестивал“, 2013.
- Интернет страница „Траблмејкер“, 2012/2013.
- Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2013, за поезију на белоруском језику.
- „Авлија“, 2014.
- Сајт: „Књиге – правац“, 2014.
- Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2014, за поезију на белоруском језику.
- Сајт: „Ты – Поэт“, 2014, на руском језику.
- Е-новине: „Суштина поетике“, 2014.
- „Авлија“, децембар 2014.
- „Словословље“, 2014.
Освојене награде:
- „Награда за средњошколску поезију“, 2012.
- „Јанош Сивери“, 2012.
- Сертификат „Диоген“, 2011/2012. За поезију на енглеском језику.
- „Уједињена Србија“, 2012.
- „Душко Трифуновић“, 2012.
- Сертификат „Диоген“, 2012/2013. За поезију на енглеском језику.
- „Др Миодраг Шокчанић“, 2013.
- „Јанош Сивери“, 2013.
- „Под овим знаком побеђујем“, 2013.
- „Раде Томић“, 2013.
- „Михаило Ковач“, 2013.
- „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2013. За поезију на руском језику.
- „Инше життя“, 2013, у Кијеву, за поезију на белоруском језику.
- „Душко Трифуновић“, 2013.
- „Трифун Димић“, 2013.
- „Магда Симин“, 2013.
- „Војислав Деспотов“, 2014.
- „Раде Томић“, 2014.
- „Жарко Ећимовић“, 2014.
- „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2014. За поезију на руском језику.
- „Магда Симин“, 2014.
- „Војислав Деспотов“, 2015.
- „Јанош Сивери“, 2015.
Дајанина поезија у зборницима поезије:
- „Синђелићеве чегарске ватре“, 2012.
- „Гарави сокак“, 2012.
- „Паун“, 2012.
- „Ветар по оцу“, 2012. На немачком језику.
- „Хришћанство – Под овим знаком побеђујем“, 2013.
- „Авлија“, 2013.
- „Осмех живот краси“, 2013.
- „Осветљавање“, 2013.
- „Гарави сокак“, 2013.
- „Месопотамија“, 2012/2013. На енглеском језику.
- „Тителтека“, 2013. На руском језику.
- „Инше життя“, 2013. На белоруском језику.
- Критике Милијана Деспотовића (Пожега) са критичким освртом на прве две збирке песама.
- „Гарави сокак“, 2014.
- „Авлија“, 2014.
- „Сија књига мајке Ангелине“, 2014.
- „Тителтека“, 2014. На руском језику.
- „Голи живот у уметности“, 2014.
- „Словословна врата“, 2015.
- „Тамни дани, светле ноћи“, 2015.