Петар Велики и ковач
Руска народна бајка
Извор: http://hyaenidae.narod.ru/story4/180.html
Превела са руског: Дајана Лазаревић
Долази Петар Први ковачу на коњу.
„Поткуј ми коња!“, говори, „Само направи добру потковицу!“
Почео ковач да кује поктовицу. Направио потковицу и даје му је:
„Хоће ли бити добра ова потковица?“
Петар Први се насмејао:
„Добра, али не сасвим!“
„Зашто не сасвим?“
„Она је“, каже, „слаба!“
„Па, не знам, зашто је она слаба…“
Он узима у руке и расклимава ову потковицу. Ковач види:
„Да, дејствено слаба.“
Узима другу да прави.
„Па, хоће ли ова бити добра?“
Петар говори:
„Онако!“
И ову је разломио.
Ковач узима и трећу да прави. И трећа је завршена.
„Е, овом, молим, можеш да поткујеш“, рекао је цар.
Ковач је направио четири потковице и потковао.
Петар Први је питао:
„Колико да ти дам за потковице?“
„Четири рубље.“
Он му је дао сребрну рубљу. Ковач ју је узео и сломио.
„Ваш новац није прави!“
Петар му је дао другу рубљу. И другу је сломио ковач.
„Дајте ми“, каже, „прави новац!“
Петар Велики узима двадесет пет рубаља и даје му:
„На, не ломи новац; дабогда ударио косом на камен! Ја сам ломио потковице, а ти рубље… Изгледа, ти си јачи од мене. знаш ли ти ко сам ја?“
„Не, не знам.“
„Ја сам Петар Први, ваш господар. Па, ето, ради, како си радио и причај људима како је господар ломио потковице, а ти – његов новац!“
Сео је Петар Први на коња и рекао:
„Довиђења, ковачу! Ти си добар младић!“
И после тога, ковач га више није видео.
