To je ljubav.
Kad su se momci curama udvarali.
To bi bilo ovako:
Moja pito rahvanijo. Moja slatka đenećijo.
Moja slatka halva pito. Moj đenlere.
A kad ožedne vele: Hošafu moj.
Nije isto tahan halva ni ćeten halva a ni halvapita…
(Nisveta Skejović)
ĆETENIJA
Ćetenija je jelo koje se “konča” zimi na sijelima, a ujedno je vrsta zabave.
1 kg šećera, malo limuna, malo finog ulja, te 1 kg brašna (brašno se neće sve potrošiti, ali ga mora biti više).
Dan prije sijela ispeče se brašno nasuho. Mora se peći na tihoj vatri i miješati da ne zagori. Kada se ispeče, brašno se ostavi i ohladi.
Na sijelu se dobro ušpinuje šećer uz dodatak vode i malo limunova soka, te pusti da se ohladi. Kada se šećer ohladio (stvrdnuo), u sobi na sijelu se počinje spravljati ćetenija. Soba ne smije biti pretopla. Rukama namašćenim uljem podigne se iz posude u jednom komadu ohlađeni šećer, te valjajući ga među dlanovima oblikuje valjak, pa se i dalje “radi” i presavija dok ne pobijeli, a zatim se od njega napravi kolo (obruč, prsten).
Zatim se postavi sofra (sinija, demirlija, sto) i na sofri razastre pečeno brašno. Kolo (šećerno, ćetenija) se stavi na sredinu sofre i opet dobro sastavi da se ne bi u toku rada rastavljalo. Okolo sofre se okupi 5-6, obično djevojaka koje ce izrađivati ćeteniju. Kolo se pomalo posipa brašnom i okreću ga na sofri, stiskaju i okreću. Kada se neko umori okrečući, zamjenjuje ga drugi. Tako se kolo okreće sve dok se ne počne končati. Kada se ćetenija počne sama končati, dodaje se pomalo brašna, ali ne previše, te dalje okreče dok se potpuno ne iskonča. Ako u ćeteniji ima gutica, znači nije dobro iskončana.
Iskončana ćetenija izreže se na patke (komade dužine oko 15 cm i širine oko 10 cm), te servira na tanjiriće.
Ćetenija
Priredio: Kenan Sarač / Usridu.wordpress.com
