Amina Mašić, rođena 1988. godine. Živi u Kladnju, Bosna i Hercegovina. Učesnica je mnogobrojnih manifestacija. Sa esejom “Uloga religije u izgradnji mira” je učestvovala na konkursu koji je raspisao časopis učenika i profesora Srbije “Ogledalo”. Na takmičenju je učestvovalo 59 škola iz regiona. Esej je ušao u 15 najuspjelijih radova i biće objavljen u Ogledalu. Učestvovala na mnogim međunarodnim konkursima. Na 14. Međunarodnom konkursu “PROMO” osvojila 1. mjesto za najbolji literarni rad u konkurenciji 237 radova učenika osnovnih i srednjih škola. Na 6.Međunarodnom festivalu poezije i kratke priče “Mihal Babinka” 2. nagrada za poeziju u kategoriji srednjoškolci. Na 2. Međunarodnom festivalu poezije i kratke priče “Mihajlo Kovač”treća nagrada za kratku priču u kategoriji srednjoškolci. Na 5. Međunarodnom festivalu poezije i kratke priče “Magda Simin”treća nagrada za poeziju u kategoriji srednjoškolci. Na 7. Međunarodnom festivalu poezije i kratke priče “Duško Trifunović” druga nagrada za kratke priče u kategoriji srednjoškolci. Na konkursu Pisci za budućnost sa pričom Ljubičasto biće ušla je u 20 najboljih radova u konkurenciji od 350 radova u regionu.
PUTNICI
.
Sjedim na stanici života,
čekam posljednji voz za sreću.
Čekam,
umorna sam od čekanja,
umorna od bajki.
.
Mnogo je putnika prošlo,
svako mi je darovao nešto,
neko ranu neko cvijet,
neko zaborav neko nadu.
.
Ti…
Uđi u odaje moje duše,
neka ti ona bude vječno boravište.
Otkloni bol i tugu,
probudi djevojčicu u meni.
.
Želim s tobom i otrov i med,
i u dobru i u zlu.
Želim da te držim za ruku
dok gledamo zalaske sunca.
.
Molim te…
Nemoj nikada otići,
plašim se samoće.
I kada bude teško,
ti ostani.
.
Sjeti se da je ljubav slatko breme,
nosit ćemo ga zajedno.
Ostani!
Ostani da zajedno otputujemo
vozom sreće u ljubavni beskraj.
