Mirjana Đapo
POSTAVA LJUBAVNOG KAPUTA
Sašila ga je, taj ljubavni kaput, davne zime
kada su snegovi pretili da zalede
goluždravu studentkinju neveštu ljubavi…
Vetrovi su bili radoznali da je razgolite,
pa ga je nosila zakopčanog do grla,
u njega se zamotala, u tu postavu od snova
koju je sa kaputom nosila…
Bila je spremna da ga nekad otkopča,
samo ne tada, još je zima, i još je mlada.
Koliko se smrzavala tog januara
čekajući svoje autobuse, tramvaje…
Košava je štipala muški žestoko,
pitala što se nikom ne daje i koga čeka.
“Mog čoveka”, oko joj je namigivalo,
onog posebnog, koji se ničeg ne boji,
ni toga da je na silu skine,
da je razgoliti muževno nežno,
pocepa onaj grudnjak beli… ako poželi.
Tog marta duvalo, sneg napadao,
još uvek ne može da se raskopča,
a proleće kasni da je ogreje…
Smeje se žižak u njenom telu
hladnim bedrima, rukama, usnama…
Dosta si bila sama, postaćeš usedelica
pored tog prelepog lica i stasa!
Koji to dasa da te osvoji
kada se bojiš i sopstvenog koraka?
I baš tog marta, k’o nikada, košava duvala,
a ona, ko nikad’ do tada, šašava –
raskopčala svu dugmad, ne samo na kaputu.
Na putu do sreće sve je zapisano…
Desilo se ono, prestala je biti devojčica.
Nije mu odmah dozvolila, prvo se zakopčala.
Dala bi mu ona celu sebe, al’ ne ide tako,
mora da oseti snagu pameti, čvrstinu duha…
da ima sluha za snove, i sve što je vredno.
A onda su se prepoznali – postali jedno.
Tajna je u tome da se znala otvarati
k’o pupoljak strpljivo, čekajući vreme,
mirisala po ljubavi, ne po parfemu.
Opet će zima, već opevane košave,
kaput će navući jer se može prehladiti,
il’ u postavu njegovog uvući, sakriti lice…
Sada su jedno, spojena tela i duše,
pa mogu lakše kroz život, kroz lapavice.
Mirjana Đapo
Mirjana Đapo, rođena 1950. u Smederevu, Srbija. Završila Filološki fakultet u Beogradu, grupa za srpsko-hrvatski jezik i književnost.
Živi u Brčkom (Bosna i Hercegovina) i radi u Gimnaziji “Vaso Pelagić” kao profesor.
Objavljena dela: zbirke poezije “U bunilu”, “Tumaranje po egu”, zbirka proze “Klupa za tihu raju”, roman “Elysion”, priče za decu “Put u središte bajke” i “Lepe i ružne reči”.
Dobila više prestižnih nagrada i priznanja.
Zastupljena u antologijama i zajedničkim zbirkama.
Prevođena na više jezika.
Nosilac Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije.
Član Udruženja književnika Srbije.
