Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Ekologija

23. Januara 2019.

Kako se reciklira u Nemačkoj – Iskustvo jedne Beograđanke

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Često možemo čuti kako su Nemci šampioni u reciklaži, da imaju razne boje kontejnera za svaki otpad posebno i da se reciklaža kod njih striktno poštuje. Kako to izgleda u praksi saznali smo od Beograđanke Olje koja nekoliko meseci živi u blizini Frankfurta.

Olja kaže da joj je na početku bilo komplikovano da prihvati novine o razvrstavanju i reciklaži otpada. Prve informacije je dobila od supruga koji je nekoliko meseci radio u Nemačkoj pre nego što se ona doselila. Od pomoći joj je bio i priručnik na engleskom koji su dobili od stanodavaca u kojem su objašnjena pravila i propisi. Evo kakvo je njeno iskustvo.

Dnevno razvrstavanje otpada

„U stanu otpad razvrstavam na 3 vrste. Postoji kantica za biološki otpad, plava kesa za papir i žuta kesa za plastiku i konzerve. Problem je ako se neko pakovanje sastoji od plastike i papira, onda moram da razdvajam na delove, pa svaki bacam u određenu kantu tj. kesu. Na dnevnom nivou većina stvari koje bacam pripada jednoj od ovih vrsta otpada.“

Nedeljno odlaganje otpada

Postoji godišnji kalendar sa datumima kada se koji tip đubreta odvozi i koji dobija svako domaćinstvo. Komunalna usluga se plaća na mesečnom nivou u zavisnosti od veličine kontejnera.

„Na nedeljnom nivou obično izbacujem đubre u veće kante koje se nalaze u podrumu i dvorištu. Recimo, papirni otpad iz stana koji odlažem u plavoj kesi nosim u podrum gde se nalazi plava kanta za papir. U njega bacam sam papir, ali ne i kesu, jer kesa može da se koristi više puta i baca se u plastiku kad se pocepa. Žuta kesa se vezuje kad se napuni, pa se plastično i metalno đubre odlaže u podrum u kesama. Zelena kanta za bio-otpad se nalazi u dvorištu i u nju bacam đubre iz male kante u stanu, obično nekoliko puta nedeljno. Takođe, u dvorištu stoji i braon kanta za razni otpad (opušci od cigara, pelene, polomljene šolje, tacne). U cenu odnošenja đubreta ulazi 2-3 pražnjenja ove kante po kući godišnje, a ako se prazni češće onda se dodatno naplaćuje, jer to nije otpad koji se svakodnevno baca. Ako se đubre meša tj. otpad se ne razvrstava prema propisu, plaćaju se kazne.“

Potreban je i dogovor stanara

Sve te kante i kese se jednom do dva puta mesečno iznesu isped kuće i onda dolaze đubretari koji to kupe. Za svaku vrstu đubreta postoji poseban kamion koji odvozi. Nekada je prikupljanje različitog otpada istog dana, a nekad ne.

„Kada dođe dan za skupljanje otpada moj muž i ja iznesemo žute plastične kese i kante iz podruma i iz dvorišta, ispred kuće, na trotoar, i kad kamioni isprazne kante vraćamo ih na mesto. Ako kuća ima više stanova i stanara, što je u našem slučaju, onda bi trebalo da se poštuje dogovor pa da jednom kante iznose stanari iz jednog stana, a drugi put iz drugog, jer su kante van stana zajednički.“

Šta se radi sa ostalim otpadom?

Kada je reč o staklenom otpadu i odeći, to obično skupljamo u stanu, pa kad odemo do supermaketa, na primer Lidla, odlažemo u velike kante za taj otpad koje su smeštene na parking. Za staklo postoje 3 kontejnera i razvrstava se prema boji stakla – tegle obično idu u belo staklo, a ambalaža od alkoholnog pića, maslinovog ulja i sl. u braon ili zeleno. Staru odeću sam samo jednom bacala, i to se odlaže u kontejner za odeću. Kontejner za nošenu ili nenošenu obuću je u okviru tog kontejnera, ali nisam još bacala obuću.

Kad su u pitanju dezodoransi i pene za brijanje odnosno sve što je u spreju, to skupljam, jer nisam sigurna kako to da razvrstam. Mislim da to pripada posebnom otpadu kao što su lakovi za parket, sprejevi za auto i slično. Oni se prema kalendaru odnose jednom godišnje posebnim vozilom i spadaju u crveni otpad.

Kante za stare baterije postoje na ulazu u jedan tržni centar u obližnjem gradiću, a za mali elektronski otpad na ulazu u prodavnicu tehničke robe. Do sad nisam bacala ove vrste otpada.

Što se tiče kabastijeg elektronskog otpada tipa televizora, mašina i frižidera, pretpostavljam da postoji neka firma koja dolazi po to, ali se sigurno naplaćuje. Da li postoji mesto za slobodno odlaganje, ne znam, nisam nigde videla.

Za stari nameštaj sam čula da se iznosi posebnim danima ispred kuća, pa prolaznici mogu da uzmu nešto ako im se svidi. Ako niko ne odnese, nameštaj odnosi nadležna služba.

Povraćaj za flašu je 0,25 evra

Plastične flaše i konzerve za piće koje imaju oznaku za povraćaj novca na ambalaži (razni sokovi i energetska pića), recikliraju se tako što se ubacuju u određene mašine za reciklažu. Povraćaj za flašu ili konzervu je 0,25 evra. Kada se sve iskorišćene flaše vrate, na displeju mašine se pojavljuje suma koju mašina štampa na malom računu. Prilikom kupovine u Lidlu ili nekom većem marketu to se pokazuje na kasi i onda se oduzima ta suma od računa za kupljenu robu.

A u Srbiji?

Sve ovo “na prvu loptu” možda deluje komplikovano, ali nas podstiče na pitanje kako će i kada to u našoj zemlji biti uvedeno. Kako kaže Olja na novo iskustvo reciklaže se brzo privikla. Nada se da se neki ovakav sistem implementirati u Srbiji, pre svega, zbog očuvanja životne sredine a i zbog mogućnosti ponovnog korišćenja dela recikliranog otpada.

________________________

Izvor: Energetski portal / Udruženje reciklera Srbije

Istaknuta slika: Žute kese, kanta za bio otpad i kanta za papir spremni ispred kuće za odnošenje. Foto: Udruženje reciklera Srbije



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Redakcije časopisa ”Avlija” na odmoru od 1. do 31. maja 2019. godine

Čitajte, pišite, fotografišite, šaljite radove za objavljivanje na portalu avlije.me tek od 31. maja 2019. godine ______________________ Istaknuta slika: Fatima Ahmed Photography
by Redakcija
0

 
 

Braho Adrović: Presuda (Najbolja pjesma za 2018. godinu po izboru časopisa ”Avlija”)

Braho Adrović PRESUDA Zapamtiće zemlja,vazduh, voda Sve na svijetu ima svoju priču Trag će uvijek ostat od naroda Svi tragovi i tebe se tiču Kada dođe vrijeme i zanijeme ljudi I kamen će progovorit’ jasno Neki novi...
by Redakcija
0

 
 

Mustafa Smajlović: Majka (Najbolja priča za 2018. godinu po izboru časopisa ”Avlija”

– Majko, imaš da imaš sve što ti duša zaište. Ni ptičijeg mlijeka ti ne smije manjkati. Ti okom, ja ću skokom! – kazao je sin Muradif i pokazao majci Behari njenu sobu sa pogledom na veliki park u jednom od najlj...
by Redakcija
0

 

 

Konkurs za objavljivanje radova u 20. broju časopisa ”Avlija”

Redakcija časopisa za kulturu, književnost i društvene teme ”Avlija” iz Rožaja raspisala je međunarodni konkurs/natječaj za objavljivanje radova sa slobodnom temom za 20. broj časopisa ”Avlija”: poezija (do 5 pje...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Milenko Mišo Marić: Kuću kućom i avliju avlijom čine ljudi

KUĆU KUĆOM I AVLIJU AVLIJOM ČINE LJUDI Skoro četvrt vijeka je prošlo od rata u Bosni i Hercegovini, a kao da je to bilo juče, kao da još živimo u poslijeratnom, ili kako pjesnik Slobodan Ž. Obradović reče ‘‘prije...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona