Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Eseji

25. Oktobra 2018.
 

Dunja Popović: ”Moj bosanski, srpski, hrvatski, crnogorski jezik – jedan jezik sa četiri naziva”

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , ,

POSLEDNJI TALAS VALOVA

 

Mislila sam, napisaću priču. Dok nam se dijalekti prepliću u prirodnoj harmoniji istoga jezika, smešimo se očima. Na ovome jadranskom žalu vreme je stalo, ovo mesto je srećno zarobljeno u prošlom trenutku. Oduvek sam bila fascinirana prošlošću, njena privlačna sila vuče moje konce kroz rastući niz godina. Stvara iluzorne slike paralelne stvarnosti, orošene gorkim kapima melanholije. Nostalgije za nepovratnim. Težina i užas  prolaznosti čine da žalimo za prošlošću i stvaramo svoju, idealizovanu viziju vremena u kojima još nismo postojali. Bila je jednom zemlja, čija utvara još obitava bas ovde, na ovome žalu. Peče nas, njene potomke koji se slučajno  srećemo i ne shvatamo zašto je nestala.

“Nemaš zašto ostati, nemaš za šta se boriti”, govori nam mladi Riječanin, uz bespomoćan osmeh, sa tugom u očima.

Poznatost njegovih reči samo dodatno naglašava sličnost prostora sa kojih dolazimo. Nakon raspada zajedničke države, istorijske spone prošlosti pretočile su se u niti sličnih sudbina i svakodnevnica. Naši novi poznanici sa odobravanjem i radoznalošću postavljaju pitanja o emigraciji, snalaženju, utiscima i odlukama, potpuno rešeni da krenu stazom na koju smo mi, pre četiri godine, samouvereno kročili. Iste su bile i naše reči dok smo, uprkos prividne situiranosti, ljudima oko sebe objašnjavali nas izbor. Nismo se, pre svega, imali uz koga boriti. Osećaj nepripadanja sugrađanima, koji vrtoglavo klize u nacionalizam  ili arogantno-depresivnu apatiju, oprhvao je, čini se, i mlada lica koja smo upravo upoznali. I dok se večni i nepromenljivi talasi razbijaju o osoljene stene, pričamo o svim onim talasima koji, svakoga trenutka,  nose u dobrovoljno izgnanstvo. Ostaće oni koji nemaju primedbi. Ostaće oni koji nemaju tolerancije i srčanosti. Ostaće nekulturni, koji sebe nazivaju otvorenim, srdačnim i temperamentnim. Oni kojima je, pretpostavljam, kristalno jasno zbog čega se dogodilo sve što mi, dok sedimo na žalu i upijamo naše prirodne sličnosti, u neverici preispitujemo.

Pričam sa ljudima iz aktuelne generacije tog talasa i, nekako mislim, poslednje generacije koja prepoznaje da je talas isto što i val. Da nema razlike između voza i vlaka, kojim će stici do prve zračne luke prekookeanskih letova, sa jednosmernom kartom.

Dok posmatram lepotu prirodne obale i slušam nazive država u kojima će naši poznanici okušati sreću, sa utehom shvatam (neiskren je čovek koji tvrdi da nikad nije spoznao osećaj olakšanja, pri kontaktu sa manje srećnima) da su njihovi izbori teži nego što je bio moj. Svakako je potrebna je veća volja (ili, možda, veći očaj) da bi se napustila blizina mora.

Mislila sam, napisaću priču. Ali, junaci pakuju kofere. Još jedan treptaj mora i… Odoše…

________________________________

 

Dunja Popović (rođ. Petrović) je rođena 1986. godine u Novom Sadu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju „Isidora Sekulić“. 2005. godine upisuje studije biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Osnovne studije završava 2009. godine, a master studije 2011. godine. Potom upisuje doktorske studije biologije na Univerzitetu u Novom Sadu, gde se i zapošljava kao istraživač-saradnik.

Danas živi u Berlinu i završava pisanje doktorske disertacije. Pored toga, bavi se pisanjem proze. Trenutno radi na zapisima segmenata svoga detinjstva i adolescencije, u kontekstu političkih i socioloških prilika tog vremena i promenljive slike porodice u kojoj je odrastala.

Udata je i ima sina i ćerku. Govori engleski i nemački jezik.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Redakcije časopisa ”Avlija” na odmoru od 1. do 31. maja 2019. godine

Čitajte, pišite, fotografišite, šaljite radove za objavljivanje na portalu avlije.me tek od 31. maja 2019. godine ______________________ Istaknuta slika: Fatima Ahmed Photography
by Redakcija
0

 
 

Braho Adrović: Presuda (Najbolja pjesma za 2018. godinu po izboru časopisa ”Avlija”)

Braho Adrović PRESUDA Zapamtiće zemlja,vazduh, voda Sve na svijetu ima svoju priču Trag će uvijek ostat od naroda Svi tragovi i tebe se tiču Kada dođe vrijeme i zanijeme ljudi I kamen će progovorit’ jasno Neki novi...
by Redakcija
0

 
 

Mustafa Smajlović: Majka (Najbolja priča za 2018. godinu po izboru časopisa ”Avlija”

22. maja 2019. u Sarajevu u 66 godini na ahiret se preselio Mustafa Smajlović (1953. – 2019.), pisac, pjesnik, književni kritičar i publicista. Smajlović je rođen 1953. godine u Lascima kod Višegrada. Bio je saradnik br...
by Redakcija
0

 

 

Konkurs za objavljivanje radova u 20. broju časopisa ”Avlija”

Redakcija časopisa za kulturu, književnost i društvene teme ”Avlija” iz Rožaja raspisala je međunarodni konkurs/natječaj za objavljivanje radova sa slobodnom temom za 20. broj časopisa ”Avlija”: poezija (do 5 pje...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Milenko Mišo Marić: Kuću kućom i avliju avlijom čine ljudi

KUĆU KUĆOM I AVLIJU AVLIJOM ČINE LJUDI Skoro četvrt vijeka je prošlo od rata u Bosni i Hercegovini, a kao da je to bilo juče, kao da još živimo u poslijeratnom, ili kako pjesnik Slobodan Ž. Obradović reče ‘‘prije...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona