Život nas gura napred instiktivno kroz godine. Naš napredak je refleksija budućnosti i kako mi vidimo sebe u ogledalu.
Pobednici ili gubitnici mi biramo.
Ako mi kažes da možeš ili ne možeš upravu si, stvar je volje i motivacije!
Razlika između volje i želje je velika i ne treba ih shvatati kao pojmove već kao dilemu, između njih je mašta koja ih determiniše. Kada želimo to je misaono-apstraktni potez zasnovan na emocijama i ranijim utiscima koja su empirijski utemeljena bez učešća radnje koja podrazumeva akciju i delanje.
Čovek koji ostane samo na željama je neostvaren zato što nije preuzeo inicijativu niti je uspeo da iskoristi kortikalne sposobnosti u prostornom ekvivalentu. Kao takav on ostaje zarobljen između “ili” i “ili” do beskonačnosti. Onaj ko iskoristi mentalnu viziju i pretvori je u misiju na putu je ka uspehu. Zato što osim emocija uključuje i racionalno razmišljanje koje mu omogućava napredak u različitim poljima.Takvi ljudi su karakterni i uvek voljni da rade na sebi. Fokusirani i spremni za izazov-ukratko imaju volju za rad. Volja je zasnovana na motivaciji i jako je važno da izbor motivacije bude neiscrpan i da potiče od unutrašnjeg faktora zasnovanog na radnoj navici. Kao mehanizam na zupčaniku- volja je deo koji zupce spaja. Celina je više od sklapanja delova! Simetrija ličnosti zahteva neprestano delanje na sebi. Treba se odupreti faktorima koji nam oduzimaju energiju, i izbegavati konflikte kao uzrok stresa.
Period u kojem je celokupna moja generacija je težak, zbog poremećenog težišta i potresa ustanova koje su od ključnog značaja: Školstvo, zdravstvo itd. Zato apelujem da volja bude iznad želje jer se može prostorno iskazati našim radom.
