Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Fotogalerija

15. Oktobra 2018.
 

Franjo Frančič: Narodni heroj Janko Premrl – Vojko

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

ANTIFAŠISTIČKI SPOMENIK U MOJEM KRAJU: JANKO PREMRL VOJKO

Književnik Franjo Frančič pored biste narodnog heroja Janka Premrl  – Vojka. Premrl je umro u svojoj 23. godini, 26. februara 1943. godine od posljedica ranjavanja 22. februara u sukobu sa fašistima

Janko Premrl — Vojko (Šentvid, kod Vipave, 29. februar 1920 — Idrijska Bela, kod Idrije, 26. februar 1943), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Rođen je 29. februara 1920. godine u selu Šentvid, kod Vipave, u Primorskoj Sloveniji, koja se tada nalazila u sastavu Kraljevine Italije. Njegov ujak, Stanko Premrl, bio je rimokatolički sveštenik, poznati kompozitor i orguljaš, autor slovenačke himne.

Prije Drugog svjetskog rata, pohađao je Ekonomsku školu u Gorici. Otac ga je ispisao iz škole zbog sve učestalijih sukoba između etničkih Slovenaca i lokalnih fašista.

Služio je italijansku vojsku 1940. i 1941. godine. Januara 1942, otpušten je iz vojske zbog navodne bolesti, što mu je osigurao lokalni antifašista Ivan Kosovel. U toku 1941. godine priključio se Oslobodilačkom frontu Slovenije. Italijanski vojnici su mu spalili kuću i porodicu odveli u logor, nakon čega se pridružio partizanima u Primorskoj partizanskoj četi, 3. februara 1942. godine. Naredna tri mjeseca, učestvovao je u osam vojnih operacija čete na tom području.

Maja 1942. godine, Fašistički specijalni sud u Rimu osudio ga je na smrt u odsustvu. Dana 20. avgusta, njegova je glava bila ucenjena na 50 000 lira.

Nakon formiranja Sedmanaeste slovenačke brigade „Simon Gregorčič“, Janko Premrl je bio postavljen za zamjenika komandanta brigade. Dana 13. februara 1943, Štab primorske operativne zone postavio ga je za komandanta Prve primorske brigade „Andrej Lahnar“.

Bio je ranjen 22. februara 1943. u sukobu brigade s italijanskim vojnicima u blizini sela Idrijske Bele, kod Idrije. Umro je 26. februara od posljedica ranjavanja.

Ukazom Predsjedništva Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 18. aprila 1944. godine, među prvim borcima Narodnooslobodilačke vojske, proglašen je za narodnog heroja.

Poslije oslobođenja, njegovi posmrtni ostaci sahranjeni su u Grobnici narodnih heroja u Ljubljani.

Na mjestu njegova ranjavanja podignuta je spomen-ploča. Godine 1949, na visoravni Nanos je izgrađena „Vojkova koliba“, a u njenoj je blizini podignuta njegova bista.

______________

Izvor: wikipedia

Fotografiju poslao:

Franjo Frančič (1958, Ljubljana) je pesnik, prozaista, pisac za decu i dramski pisac,

prevodilac iz srpskog jezika, napisao je dve knjige na srpskom jeziku, živi i radi u Istri.

Iz južno srbskog jezika je preveo preko 50 autora i 400 pesama, priča…

Velika antologija novije južno – slovanske poezije, Videla sem pesem (Mariborska literarna družba 2013)

Antologija srbske poezije: Na jug, na jug… (Amalietti 2015 )

Pripoveduje se mi (antologija – srbska kratka zgodba (Vlahović, Milovanović-Živak, Petrović… (Banatski kulturni centar Novo Miloševo 2014)

Istarske pripovetke (BKC Novo Miloševo 2014)

Antologija novije makedonske poezije: Otroci sonca (Vinset grafika Skopje – 2014)

Torej gremo mi na kavo, M. Jaksić,Vlajić,V. Blagojević, S. Petrović,

Ko me pokličeš iz večnosti – Radovan Vlahović. Mala antologija novejše srbske poezije…

Hiša iz kart, Olga L. Krowicka, Sončnica, Olivera Docevska…

Franjo Frančič koji je deo svoje mladosti proveo u popravnom zavodu gde se izučio za galvanizera. Kasnije je studirao na Višoj školi za socijalne radnike u Ljubljani, i uspešno je završio. Od početka osamdesetih godina živi kao slobodni pisac u Istri. Autor je više od 50 knjiga – romana, zbirka kratkih priča, pesničkih zbirki, dramskih tekstova i radio-drama, kao i knjiga za decu i omladinu, piše i satiru, scenarije, radiofonske igre…

Debitovao je 1984. godine knjigom priča Egotrip, a 1986. je objavio svoj prvi roman Domovina bleda mati. I, kao što navodi slovenački kritičar i pisac Denis Poniž, već te prve Frančičeve knjige, koje ,,sežu u rane osamdesete godine prošlog veka i otvaraju tada zabranjene teme”, uzdrmale su slovenačku književnu javnost. Negde u tom periodu je Franjo napustio Ljubljanu i odselio se u Istru, ,,na privremeno oslobođenu teritoriju, koja deluje kao melem na ranjenu dušu njegovih junaka”, napisao je jedan od kritičara.

Kako, na kraju prevedene knjige, sastaviti biografiju pisca, čija je većina knjiga i te kako iskreno i nepotvoreno ogledalo njegove burne biografije? Uz to, pisca, čija bi samo bibliografska jedinica objavljenih knjiga zauzela dve strane? Od čega početi i gde završiti? Izbor iz dela: Ne, kratke priče, 1986; Jeb, roman, 1988; Milostni strel – Orgija, kratka proza, 1989; Klovnova obzorja, pesme, 1990; Sovraštvo, roman, 1993; Začasno osvobojeno ozemlje, pesme, 1992; Bele smrti, kratka proza, 1994; Male vojne, kratka proza, 1994; Poševni stolp v Pisi, kratka proza, 1995; Škorpionova balada, roman, 1995; Otroštvo, kratka proza, 1996; Dobro jutro Charles Bukowski!, zbirka erotskih priča; Janočka, pesme, 2000; knjiga za decu Hvalnica sončnicam, 2002;  Ljubezni in sovraštva, 2002; Za vse boš plačal, humoreske, 2006; Barufa in kažin, humoreske, 2005; Trkaj, trkaj na nebeška vrata, izabrana proza, 2006; Za vse boš plačal, Ne spominjam se, kratka proza, 2006; Ledeni ogenj resničnosti, roman, 2006.Kje se skrijejo metulji pred dežje 2009, Hipo 2010, Neko naplamsko jutro, ko kri zalije sanje, pesmi 2009…Slepe ulice 2013, Ožarila si mi srce (2016 )

Domovina bleda mati (BKG 2009, 3D+,2010, Intelekta Valjevo 2012) Gde se skrivaju leptiri od kiše, (2011) Razvrat samoće, (2010) Voleo bih da zaustavim vreme itd, itd.

Prevođen je na mnoge jezike, posebno na nemački, 32 prevoda na deset stranih jezika

Dobio je nagradu za poeziju časopisa Mladika, 1989. godine, a 1986. godine  nagradu Zlata ptica za roman Domovina, bleda mati, kao i nagradu grada Pirana za ukupno stvaralaštvo, više nagrada u Austriji na međunarodonm festivalu književnosti za dijecu, Schwanenstadt 2009, 2011, 2012, Radio Trieste – A, više od 30 nagrada na konkursima u Italiji, Austriji, Srbiji…

Sve ostalo je ionako zapisano u njegovim knjigama.

Jer se sve u čovjekovom životu, ispunjenom samoćom, strahom, nasiljem i smrću, iskazuje privremenim. A upravo u toj privremenosti, kako Frančič sam kaže, »svakopoznaje samo sopstveni krug pakla«.

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kudret Bulbul: Kongres evropskih muslimanskih intelektualaca

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula Prošle sedmice smo govorili po pitanju „evropskog islama“ i ove sedmice ćemo nastaviti da govorimo o ovoj temi. Govoril...
by Redakcija
 

 
 

Dr Suada A. Džogović: Ekonomski rast Turske – izazov za integraciju u EU (III dio)

Redakcija časopisa i portala Avlija u prethodna dva nastavaka objavila je djelove iz knjige ”Ekonomski rast Turske – izazovi za integraciju u EU” dr Suade A. Džogović, a slijedi Zaključak iz knjige:  ...
by Redakcija
 

 
 

Prvi roman autorke Zorane Manić

Prikaz romana-univerzuma „Igra beskonačne zakrivljenosti“   Prvi roman autorke Zorane Manić intrigira već svojim naslovom, a nastavlja i samom sadržinom. Implicitno i eksplicitno se najavljuju novi delovi romana koji b...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Franja Matanovića

Franjo Matanović   ODRAZ DANAŠNJICE   gledam današnjicu i pomalo mislim o razlikama od vremena Da Vincija i Mona Lise i onog mračnog srednjeg vijeka kada se u prvi plan iznosilo lice odraz duše na svjetlo se pozivalo...
by Redakcija
 

 
 

Refik Bulić: Zbilja, kako nam se zove zajednički jezik?

Refik BULIĆ     ZBILJA, KAKO NAM SE ZOVE ZAJEDNIČKI JEZIK?[1]     Deklaracija o zajedničkom jeziku, koju su osmislila i promovirala neka udruženja građana iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine na...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona