Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Intervju

20. Decembra 2013.
 

Dragan Stodić: Rade M. Obradović – pesnik fatalističke poezije

More articles by »
Written by: Redakcija

POETSKI ISKAZI U FORMI INTERVJUA

 

Pesnik Rade M. Obradović, pristalica je fatalističke pesničke dimenzije. U njegovim stihovima provejava beznadežnost ljudske kobi ali i duboka vera u Reč, od „koje sve postade“. Odan svom intrigantom životnom duhu „koji se kreće od nemila do nedraga“, poeta, nagrađivan bezbroj puta za svoje „umno sočinjenije“, u rečima pronalazi nepresušnu nit vremena i prostora. Obradović smatra da traganje za univerzalnim pesničkim jezikom doživljava ubek iznova nove trasnformacije u stvaraocu i ali i u potencijalnom kao i u i stvarnom čitaocu. Poeta živi i stvara u Braničevu, u mestu Veliki Popovac.

Pesnik Rade M. Obradović

Pesnik Rade M. Obradović

Napisali ste da „sve vaše ljubavi, lepotu oka u vama nose? Nosite u sebi skitački duh koji samo jednom ravnicom hoda“? Šta ste ustvari time želeli da nam kažete?

-Pitam se i ja s bolom, bez pomisli na nova osvajanja, očiju snenih, da živim samo za jutra rascvetala. U danu moga plača, zbog nedorečene sreće, stvoritelj moje galaksije, kazniče zov treptaja, i u prah zatočenih bisera. Brodolom slutnje doneše mi galebovi s juga. Kao devojka koja doziva lahore noći u cik zore, i horde divlje, dok se pitam jel to u bagremaru tamnom čuk javlja još jednu uludo rasvetalu noć.

Bubamara je u vašim stihovima simbol ljubavi, devojka kojoj zaborav ne može ništa u mašti i sećanju pesnika i Tvorca, zar ne?

-Ko lastavicu u srcu je nosim, da je vidim iako je daleka, ja sam ovde sam, i znam da je to bubamarin san što želi da sleti na devojački dlanić i ostane večno radostan. Dok hodam poljem isčekujem susret s njom. I zastajem zagledan u suncokrete, dok se zlati černozem…

Pišete li to o poetesi “kao suncu prstenova“?

-Meni u zapisu zapisaše tako da ja živim život naopako, što šumi bez sjaja. Jer, slabostima svojim nejak čovek služi i svojim dahom hrani plamen sveće, da osvetlim put snova i predele daleke. A taj predeo nikad dosegnuti neće.

Vaš životni kredo je da je poezija“ vazduh kojim dišete i jedina voda kojom tolite svoju neprestanu žeđ. Šta danas krijete u džepu svog kaputa?

-Ogledalo! Ono briše noć pred jutrom. Ne može putnik s bremenom preko praga i s izlizanom obućom. Odneće ga ledena staza zastiđenog roda.

Tražite li to večno neostvaren san?

-Samo srebroljupce srećem, i bogohulnike, isčekujući zveri nemorala. U planetu tonem.

Nastojite da pokidate sve kance i katance koji pesnika vežu za stvarnost?

-Sloboda govora treba i meni i tebi, ženska bluza, kao sinonim slobode, tkana je ljubavlju čoveka, kao cvet ljubavi. Čovek u izmaglici postaje pepeo istine, jer ugao života je prolaznost, kad nešto hraniš da raste i cveta. Kladenac ostaje suv. Samo duša nudi zalazak noći u vinogradu.

Vi uporno, čini se, razrešavate tajnovitost bivstvovanja i prolaznosti, ovozemaljskog i onostranog života. Pitate se o duši, materiji, smrti, ljubavi? Nemoć o kojoj govorite u stvari je vaša kreativna moć?

-Kamen sam na tvrđavi. Nečiste sile me pretvaraju u srušene temelje, lome je, nemoćan sam da se zidam i survavam. Trošne kosti osluškujem ponekad i krišom čujem kako pucketaju, u samo meni obećanoj budućnosti. I kada shvatim šta je život, života više nema a  ni povratka. Postajem zemlja! Pre zemaljskog kraja!

Nagrađeni ste, između ostalog, i 2005. godine, na „Miljkovićevim večerima poezije” u Nišu, na kojima ste trijumfovali u konkurenciji 1.600 pesnika. Često u svojim pesmama pominjete ipak, i optimističke „bulke nade“?

-Nedodir me lomi kao munja gnevnog neba, u ovom kišnom danu, nadomak sunca, hleb iz vrta nade je tu, predamnom! I jasika je tu, ona prima pod krov svoje goste, nad snom pravednim, nad vodom. Bezimene ptice sležu na kamen meseca a plač čovekov na dub, dok rogati puž zemlju preorava. Neprijatelji moji mene osiliše, prijatelji se, slabi izvori, pritajiše. Sebi držim posmrtno opelo!

DRAGAN STODIĆ



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Lesja Ukrajinka (1871-1913) – pjesnikinja heroina

LESJA UKRAJINKA (1871-1913) – PJESNIKINJA HEROINA NACIJE Piše: Božidar Proročić Lesja Ukrajinka (ukr. Lesя Ukraїnka) je pseudonim za jednu od najpoznatijih ukrajinskih pjesnikinja i društveno-političkih aktivista ...
by Redakcija
0

 
 

Posjeta Ekonomsko-kulturnog centra Azerbejdžana Centru za kulturu Gusinje

Posjeta Ekonomsko-kulturnog centra Azerbejdžana Centru za kulturu Gusinje   Piše: Irfan Dervišević, direktor centra za kulturu Gusinje Kultura je jedan od najljepših reprezenata Gusinja, kroz njegovu bogatu istoriju. Sama...
by Redakcija
0

 
 

Dan kulture Azerbejdžana u Plavu

DAN KULTURE AZERBEJDŽANA U PLAVU Piše: Vladimir-Vlado Knežević, direktor centra za kulturu ,,Husein Bašić” Plav Centar za kulturu ,,Husein Bašić” je u zadnjih par mjeseci priredio jako veliki broj kulturnih događaj...
by Redakcija
0

 

 

S. M. Zakir – književnik iz Malezije

S. M. Zakir je književno ime Sajeda Mohd Zakira Sajeda Othmana. Rođen je 4. februara 1969. godine u Kota Bharu, kelantanskoj istočnoj obali Malezije. Odrastao je na ostrvu Penang na severnoj obali i glavnom gradu Malezije, K...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Književna nagrada ”Andra Gavrilović” prešla granicu Srbije

KNJIŽEVNA NAGRADA “ANDRA GAVRILOVIĆ” PREŠLA GRANICU SRBIJE Piše: Marko Mirković Resavska biblioteka  početkom aprila u Centru za kulturu u Svilajncu na svečanosti  uručila je devetu književnu nagradu “Andra G...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona