IKONE OD SLAME, VAJARSTVO OD VOSKA
Uklapanjem sitnih komadića slame na crnom platnu, Kosta Andrejević stvara umetničke slike pred kojima se mora biti zadivljen. Percepcija umetnika prenosi se lagano na sliku a slika na senzibilitet publike. Važna je u stvaranju i boja slame ali i umetnikova lična inspiracija
Birate li boju slame?
– Boja slame ima specifičan zlatni sjaj, a slike su od prirodnog materijala koji presijava kao sunce kad pada na pšenična polja. Slama se uzima za slikanje pre žetve, pre nego što stabljike sazru i pre nego kombajn uđe u njivu. Tada su stabljike namenjene slici nežne i meke. Lepo ih je osetiti ih pod rukom, pod prstima.
Koliko dugo radite ne jednoj slici od slame?
– Od mesec do dva. Svaki delić mora da stane u zamišljeni mozaik slame i lika i detalja koji želim da prikažem. Potpuno sam zaokupljen slamom. Ustanem rano i odmah uzmem nešto da pravim. Lepota slame je u njenom zadivljujućem i očaravajućem sjaju. On ne bledi ni posle deset godina, dobija patinu, lepu kao zlatna podloga.
Bavite se ovom vrstom umetnosti od svog detinjstva?
– Moja specifična tehnika i izraz omogućavaju mi da sa slamom stvaram slike svog neposrednog okruženja. Svaka slika ima poruku, temu, iskazujem sopstveni doživljaj prirode, svog sećanja i poštovanja tradicije, duhovnih vrednosti svog naroda.
Etno motivi vas opsedaju kao i ikone?
– Moja intarzija-kasirana slama na platnu, zove se Kosovka devojka. Uramljena je, dimenzije 70×50 cm. Radim strpljivo, posvećen sam svom poslu, priroda je sve obojila samo je na umetniku da tu boju dopuni svojom mozaičnom vizijom.
Zoran Andrejević
ZORANOVE VIZIJE
.
Umetnički gen Koste Andrejevića prenet je i na Zorana, koji se bavi specijalnim vajastvom u vosku.
– Vajarstvom u vosku počeo sam da se bavim sasvim slučajno od 1999. godine, u početku kao hobi, a kasnije i sve predanije i ozbiljnije. Ova tehnika me očarava, skulpture kao da same izrastaju iz voska, iz mojih prstiju.
Na međunarodnoj izložbi u Lapovu dobili ste za svoje skulpture na temu železnice, prvu nagradu, zatim su sledila i druga priznanja.
– Svaka nagrada obavezuje da na sledećoj izložbi prikažem nešto iznenađujuće, začuđujuće, kvalitetnije, inspirativnije, senzibilnije, jer gledalac je krajni korisnik moje umetnosti, mada cenim i mišljenje stručnjaka..
Vreli vosak se uobličava u neobično lepe minijaturne skulpture? Kako u tome uspevate?
– Strpljnjem se sve može. Tehnika je neobična, ali je izvanredno inspirativna, nagoni umetnika da stvara brižno i da se prema vosku odnosi kao prma nečemu što mu donosi nedoživljeno. Moj doživljaj stvaranja je neopisivo lep.
Kosta Andrejević
Kosta Andrejević, rođen u Nišu, Srbija. Sada je železnički penzioner. Živi u Kučevu sa sinovima i suprugom. Izlagao je slike u brojnim gradovima bivše Jugoslavije i Srbije. Dobio je novčanu nagradu, kao i razna priznanja i diplome. Učestvovao je na pet likovnih kolonija, takođe na šest međunarodnih izložbi (na četvrtoj međunarodnij izložbi dobio je i ”specijalno priznanje”). Kosta ima trideset kolektivnih i trideset samostalnih izlozba. Član je likovnog kluba ”Svetlost” u Lapovu, likovnog kluba ”Jedinstvo” u Beogradu, i član je ”udruženja umetnika železničara Srbije”.
DRAGAN STODIĆ
