EPSKA POEZIJA JE LUČA VEČNOG PAMĆENJA
Pesnik Žarko Bojić predstavio se publici u Budvi ove nedelje, kazujući u Ruskom kulturnom centru, svoje stihove iz zbirke „Krvavi tragovi“, u izdanju Udruženja književnika i pesnika Srba u Crnoj gori “Gorska vila“ iz Podgorice. Recenziju je napisao Miomir Bošković. Bojić je napisao duboko potresne epske stihove koji su plod njegovog izučavanja istorije
Pjesnik Žarko Bojić recituje u Budvi, Crna Gora
”Gusle svete što se ne čujete, javite mi za čim tugujete”, tako počinje vaša zbirka. Šta ste želeli time da kažete ustvari javnosti?
– Zaljubljenik sam gusala i narodne poezije. To je glavni razlog što sam poželeo da guslama u amanet predam priču o žrtvama i mučiteljima u našim prošlim vremenima, tu oko nas, u našoj blizini, bez obzira što vreme gusala nekako tamni.
Vaš je stih ”Kraj ognjišta u plemenu Pivi, razgovor se otvorio živi”. Koje teme otvarate svojim pesmama?
– O prošlosti i davnim vremenima, o slavnim junacima, adetima, o zbegovima, o curama iz tog vremena… U vreme kad se crni dim iz mokrih krovova stapao sa maglom sredinom Dilova, na primer.
”Šta nečovek može u životu da uradi kad savesti nema”, pitate se u jednoj od pesama?
– Nedužna su i danas imena onih koji su stradali, kada su padala telesa u Taru, o tome pevam, a ljudsku nevinu krv je odnosila Drina nekada. Iskreno ljudsko srce još podrhtava od vapaja nesrećnika.
U Vašim pesničkim radovima dominiraju plamičci buktinje istine?
– Moja je pesma ‘skoro poema’ ”Pasje groblje”, koja objašnjava takozvana ”leva skretanja” u jednom prošlom vremenu o kome svi sve znamo ili znamo tek malo, nedovljno, i koje se nadam se nikad više neće ponoviti. To je priča o teškoj i tamnoj noći kraj Tare, u Lugovima, o stradalim ratnicima koji su stradali jer su drugčije mislili, a to ne sme da nas ostavi ravnodušnim i slepim.
Vaše pesme su predačke, duboko proživljene?
– Rođen sam u Nikšiću 1972. godine. Volim desetorac. Veliki sam zaljubljenik narodne traciije. Elektrotehničar sam ali u duši narodni pesnik i time se ponosim. Uobličavanje duše je bio moj zadatak kojom sam ovom zbirkom hteo da odam poštovanje onima koji su nevini izgubili život zbog drugačije ideje. Mislim da nije ni danas izgubljena veza između narodnog pevanja, pevača, guslara i narodnog pesnika, poneke pesme će večno trajati i dužni smo da ih prenosimo s kolena na koelno.
Naslovnica stihozbirkegodine. Volim desetorac. Veliki sam zaljubljenik narodne traciije. Elektrotehničar sam ali u duši narodni pesnik i time se ponosim. Uobličavanje duše je bio moj zadatak kojom sam ovom zbirkom hteo da odam poštovanje onima koji su nevini izgubili život zbog drugačije ideje. Mislim da nije ni danas izgubljena veza između narodnog pevanja, pevača, guslara i narodnog pesnika, poneke pesme će večno trajati i dužni smo da ih prenosimo s kolena na koelno.
Razgovarao: DRAGAN STODIĆ
