Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Intervju

6. Aprila 2020.

Elma Selimi: Svet se može promeniti ukoliko promenimo naše navike prema svetu

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Elma Selimi: Svet se može promeniti ukoliko promenimo naše navike prema svetu 

Za novi 21. broj časopisa Avlija razgovarali smo sa mladom sandžačkom pjesnikinjom Elmom Selimi koja nas upozorava da ćemo zakasniti da budemo ljudi ako nastavimo da živimo kao prije pandemije

Elma Selimi

Elma Selimi je rođena 1997. godine u Tutinu u kome je završila osnovnu školu kao učenik generacije. Srednju medicinsku školu Novom Pazaru takođe je završila kao đak generacije. Student je treće godine Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
Osim poezije, piše eseje besede i kratke pripovetke.
Zbirka poezije „Nepotreban Ambijent“ nagrađena je književnom nagradom „Najemotivnija ljubavna pjesma“ u kategoriji mlade nade ljubavnog pjesništva u Mrkonjić gradu 2017. Pesma «Velike sitnice» iz istoimene zbirke objavljena je u magazinu „Lacuna mag“ za kulturu i literaturu Safera Grbić.
Pesma iz nove zbirke «Popis inventara» odabrana je među trideset najboljih u regionu od strane Biblioteke „Branko Radičević“ Žitište.
Pesme su joj objavljene u „Antologiji POEZIJE PESNIKA IZ EX-YU 1991. – 2017. GODINE KNJIŽEVNI KLUB SOMBOR
Objavila je knjigu pesama „Nepotreban ambijent“
U štampi joj je druga knjiga „Zakasnićemo da budemo ljudi“.

Elma Selimi. Foto: Nedžib Vučelj (1955-2020)

Kako provodite vrijeme u samoizolaciji zbog zarazne bolesti kovid-19? Da li vam teško pada odvojenost od različitih životnih aktivnosti? O čemu razmišljate i da li pišete ovih dana i o čemu?

Elma Selimi: Samoizolacija kao nužnost vrhovnog dobra u ovom specifičnom slučaju gde čuvajući sebe čuvamo i druge nije mi naporna, obzirom na sve izdate predostrožnosti smatram da je ovo naročit period da se pozabavimo sobom i najbližima. Vreme provodim čitajući Dostojevskog i spremajući naporne ispite, nedostaju mi predavanja i živa reč, kao i prijatelji. U poslednje vreme sam bila dosta aktivna na društvenom planu, a sada je sve utihnulo. Uhvatim se u momentu da pišem nostalgično jer crpim inspiraciju iz ljudi i okoline, a često sam u razmišljanju obimne transakcije informacija gde se njihova kvota verodostojnosti kreće od gole istine pa do eksplicitne laži. Na nama je da rasuđujemo.

Elma Selimi: Ostanite kući!

Studentica ste medicine, zašto ste upisali medicinu? Kao studentica medicine šta nam možete reći o ovom virusu, koja su Vaša saznanja? 

Elma Selimi: Medicinu sam zavolela još kao slabašno dete kojem je dijagnostikovana autoimuna bolest „celijakija“ ophođenje lekara u Beogradu ostavilo je snažan utisak koji me i dan danas prati, te se to manifestovalo kao ljubav, jer mi u porodici niko nije lekar. Sada kao student treće godine gde sam na pola puta do kraja shvatam da medicinu treba da studiraju oni koji je zaista vole, jer svi ostali razlozi mogu da izblede. Medicina me naučila brižljivosti, a uz nju sam stekla dodatnu empatiju prema ljudima kao i razumevanje za različite promene raspoloženja usled bolesti.
O Korona virusu COVID-19 znam da pripada jednoj od sedam različitih vrsta virusa koji pripadaju istoj familiji, javljaju se kod ljudi i nekih životinja. Razlikuje se od gripa po mehanizmu dejstva te uzrokuje i drugačije komplikacije gde je vodeća upala pluća. Smatra se da se prenosi kapljičnim putem ali i preko različitih fizičkih površina, može se preneti i preko ruku dirajući usta, nos i oči, te nas ne treba čuditi zašto se toliko insistira na zaštitnim maskama i rukavicama kao i izolaciji. Inkubacioni period nije preciziran no smatra se da iznosi od 14 do 28 dana gde je najveća prenosivost virusa baš u periodu kada nema simptoma, a zatim kada se jave. To virusu daje mogućnost da se neometano širi te je najbolja preventiva što manji kontakt sa ljudima i naravno dobra lična higijena. Spektar simptoma je različit ali naročito se izdvaja visoka temperatura, suv uporan kašalj i otežano disanje. Tako da savetujem da ko god oseti ove simptome kontaktira dostupne epidemiološke službe. Komplikacije su izražene kod starijih osoba, kardiovaskularnih bolesnika i dijabetičara. U svemu ovome imuni sistem ima vodeću ulogu kao odbrambeni stražar organizma. Čuvajte se.

Elma Selimi

Šta je Vaše mišljenje o ovoj situaciji koja mijenja svijet ili postoji mogućnost da promijeni svijet koji znamo?

Elma Selimi: Ova situacija nas disciplinuje i meri naš prag tolerancije, itekako menja pogled na svet jer uviđamo koliko možemo biti slabašni prema nečemu što ne vidimo dok ga osećamo u vidu straha da baš mi ne obolimo. Ovo doživljavam kao restart civilizacije gde se ponovo uče osnovni emocionalni mehanizmi na koje smo zaboravili, sad više mislimo na svoju babu i dedu, starijim komšijama i roditeljima jer nam je pobuđena svest i tako nam rade viši instiktivni mehanizmi. Svet se može promeniti ukoliko promenimo naše navike prema svetu, a da li je ovo dovoljan period to je već stvar ličnog pitanja. Jedna od promena koju direktno osećam je pitanje online obrazovanja gde se protok znanja može kontrolisati dok protok povratnog neznanja ne. Možda budemo više cenili svoje profesore, nastavnike i učitelje. Medijska kampanja doktorskog požrtvovanja je na najvišem nivou, što ranije nije bio slučaj već obrnuto, to je ono pozitivno što se iz ove situacije da primetiti i dobro je što je tako, narodu treba izgraditi poverenje prema lekarima da bi se što ranije javili ukoliko osete bilo koji simptom ne samo virusa već i bilo kog drugog oboljenja.

Kada ste počeli da pišete? Čije ste pjesme i priče voljeli da čitate tokom školavanja a šta čitate danas? Koje su Vam knjige najbliže uzglavlju, odnosno radnom stolu?

Elma Selimi: Pišem od trinaeste godine, prve pesme bile su u formi rime, još tada sam znala da je pisanje put lečenja duševnog bića tako da kada bih osetila da me nešto muči prenela bih na papir i tako bih se oslobađala teskoba i gomile nejasnih pitanja koja bi se kao pčele koje ubadaju misli rojile. Volela sam da čitam poeziju Branka Miljkovića, njegove pesme su utisnute kao stope u mojim moždanim vijugama. Danas čitam modernu psihologiju i psihoanalizu Sigmunda Frojda. Najbliže uzglavlju su mi Patologija i Patofiziologija kao izuzetan prioritet.

Elma Selimi

Unazad 30-tak godina došlo je do srozavanja mnogih moralnih vrijednosti, od porodičnih do religijskih. Sve više se trguje drogom, kupuju se i prodaju glasovi na izborima, kupuju se ispiti, diploma i radno mjesto. Jesmo li zakasnili da budemo ljudi ili će ova pandemija pomoći čovječanstvu da uspori samouništenje?  

Elma Selimi: Ukoliko posmatramo globalno pandemija koja je uzela maha dovešće do promena zakona, kontrolisaće se više letovi, roba i sigurno će se više ulagati u nauku. Lekciju učimo na teži način ali suština jeste da smo došli do moralnog kolapsa koji liči na začarani krug gde je gora stvar povlačila još goru. Roditelji su počeli da žude za karijerom i trendom modernog društva koje donosi više štete nego koristi, a tu stradaju najslabije karike odnosno deca. Pauza koja se ogleda u toku vanrednog stanja daje nam uvid da sagledamo bolje okolinu koja je godinama bila pod agresijom čoveka, te sada kada smo u izolaciji polako se uviđa rekonstrukcija prirode i njena fenomenalna moć regeneracije, na nama je da čuvamo ono što nam je dato u amanet, a ne degradiramo. Iz ove situacije najbolje je izvući pouku pre nego nam bude prekasno da budemo ljudi.

Kuda vodi ovo sveprisutno ugrožavanje dječjih prava na zdravo djetinjstvo u kontekstu da djeca provode po cio dan (i noć) uz računar, da su nasilje i pornografija dostupni na klik, govor mržnje dominantan na društvenim mrežama…? Kako zaštititi ne samo djecu već i mlade od zavisnosti od interneta? 

Elma Selimi: Ukoliko naučite na vreme dete da koristi pravilno internet onda će mu isti biti oaza znanja, to se postiže jedino ličnim primerom. Ako majka ili otac konstantno provode vreme gledajući TV ili telefon onda daju isti takav primer detetu zato što dete oponaša roditelje kao savršena bića. Zaštita je preventivne prirode i svodi se na to da se deca animiraju društvenim ili timskim igricama. U teoriji je puno lakše govoriti o tome dok je u praksi najlakše dati detetu telefon ili ga posaditi pored televizora, time se deca zaglupljuju jer im se nude prerađene informacije pa tako dete ne mora više da razmišlja. Nažalost postaje nam kultura da se odmalena kupuju smart telefoni u želji da zadovoljimo dečije potrebe, kaže se da je put do pakla popločan najboljim namerama, a to je u ovom slučaju prečica jer ne možete uvek kontrolisati šta će dete gledati na internetu.

Elma Selimi

Ako biste morali da izaberete 24-oro časovni strogi karantin u kući 14 dana a da imate internet ili da 14 dana provedete bez interneta ali na slobodi i u prirodi šta biste izabrali? Recite nam nešto za a nešto protiv interneta.

Elma Selimi: Odmah bih izabrala prirodu, avanturistički sam tip i kada ugrabim slobodnog vremena trčim za mirom koji nalazim na prirodnim prostranstvima. Priroda okrepljuje fizički i psihički, pravi odmor za dušu koji bi trebao svako priuštiti. Internet je koristan ako se pravilno koristi, pogotovo kada je u pitanju inovativna nauka i saznanja koja nisu dostupna na fakultetu kao pridodata literatura. Bez interneta bi bilo teško funkcionisati u svetu kakav danas poznajemo. Dostupnost informacijama nam je velika olakšica i veoma smo svesni toga. Negativne strane proističu iz iracionalne i preteranog korišćenja interneta kao i zloupotrebe podataka. Na internetu smo izloženi raznim sadržajima koji nas odvlače od realnosti.

Šta to čovjeka najviše opredjeljuje u djetinjstvu i mladosti da postane dobar, loš ili zao?

Elma Selimi: Moralni primeri se uče u najranijem periodu odrastanja tačnije detinjstvu, spektar karakternih osobina zavisi od tempera kojim roditelji boje decu. Ukoliko ih zapostavite ili pak ne pružite ljubav detetu koje je iz ljubavi nastalo onda ne očekujete da to isto dete bude spremno da prepozna ljubav, a kamoli da je pruži. Svako od nas je rođen bezgrešan, kao roditelji vi pišete po detetu kao na praznoj hartiji i ono što ste zapisali pročitaćete kad vam dete postane odrastao čovek. Tu su i socijalni aspekti kao i društvena sredina u kojoj se jedinka razvija kao i genetski uslovljen temperament koji se iskazuje fenotipski ako ga spoljašnji uslovi zadovoljavaju. Pri mišljenju sam da dobra instalacija karakternih osobina koja se definiše adekvatnim vaspitanjem određuje kako će se kasnije čovek nositi sa izazovima koji će rezultirati njegovom reakcijom, a ona će se ogledati kroz postupke koji mogu biti dobri, loši i zli.

Pored sebe, da li biste izdvojili još neko ime od mladih sandžačkih pisaca kao obećavajuće?

Elma Selimi: Sandžak je uvek imao šta da ponudi naročito u pogledu mladih pesnika i pisaca, u toku dosadašnjeg iskustva pročitala sam nekolicinu mladih autora gde izdvajam Belmu Husović, Hazira Župljanina, Džejlanu Berović, Aišu Halitović i mnogi drugi koji će na pesničkom nebu zauzeti svoje mesto.

Zašto ljudi negiraju jedni drugima nacionalnost, jezik… Da li će pandemija ovog virusa pomoći ljudima da shvate da nijesu važne teritorije i velike države, 

Elma Selimi: Pre svega je tu uključeno neznanje i nezaintersovanost za kulturološki identitet koji narodu daje autentičnost. Svako ima prava da bude ono što jeste, a za pravdu u tom kontekstu se treba boriti! Kada se ljudi nađu u zajedničkoj nevolji onda se zaboravi materijalno bogatstvo i svi postanemo ogoljeni do srži bez obzira šta posedovali jer niko nije pošteđen ma šta god posedovao ili bio. Svest naroda u ovom slučaju vodi se na puki opstanak tako da sve ostalo pada u vodu. Mišljenja sam da je ovo pravi trenutak da se osvestimo i priznamo da smo svi samo ljudi.

Na brojnim elektronskim tabloidima laž i govor mržnje se šire poput zarazne bolesti. Vjerujete li u mogućnost izgradnje trajnog mira na Balkanu, pa ako smijemo dodati i trajnog mira u svijetu? 

Elma Selimi: Kada bi u svetu vladao mir, čovek bi se napravio ludim i iz tog ludila bi napravio haos čisto iz dosade. Teško je govoriti o miru kada znate da je narod temperamentan, pod ovim ne pravdam govor mržnje niti bilo koji vid agresivnog ponašanja jer ne bi trebalo generalizovati, već izdvojiti pojedince koji to rade. Mir se gradi postupno kroz naredne generacije koje dolaze, ukoliko zasadite i klicu mržnje onda ćete dobiti i njen plod. Treba se osvrtati na prošlost kao izvor saznanja i gledati da u budućnosti se ne ponavljaju greške koje izazivaju haos.

Elma Selimi by Vahid Sulejmani

Da li za ratove veću krivicu snose vođe i generali ili ratnohuškački novinari? Koje elektronske i(li) štampane medije na našem četvoroimenom jeziku možete da pohvalite kao elementarno profesionalne, objektivne… da ih preporučite našim čitaocima?

Elma Selimi: Krivicu snosi onaj koji ima najviše interesa, u tom slučaju može biti bilo ko od navedenih.
Najčešće čitam Telegraf i N1 u moru informacija treba biti vešt pronaći relevantne jer smo pretrpani portalima koji služe kao prenosioci iskrivljene slike realnosti. Opuštam se uz portale koji govore o poeziji, prozi, naravno preporučujem i vas.

Da li se slažete sa nekim lingvistima koji tvrde da je danas jedan te isti jezik kod Bošnjaka, Srba, Hrvata i Crnogoraca. Zašto toliko ima otpora prema nazivu bosanski jezik?

Elma Selimi: Jezik je živa materija koja jednom narodu daje i lingvistički život, jezikom se iskazuju sva vremena koje rečima potvrđuju identitet. Tako da je logično da postoje i narodno običajne razlike te nema razloga da se negiranjem postojanja jezika negira i život naroda koji svedoči o tome. Razlike u ovom slučaju doprinose bogatsvu dijalekta i ne bi trebalo da nas dele već produhovljuju da naučimo više jedni o drugima. Mišljenja sam da je otpor podeljen na pozornicu gde mi vidimo šta se odigrava, dok se iza zavese čuje šaputanje.

Avlija je objavila tek prvu knjigu iz edicije ‘’Bošnjačka biblioteka’’. Da ste Vi urednica edicije ‘‘Bošnjačka biblioteka’’, koje bi to bile prvih nekoliko knjiga?

Elma Selimi: To bi bile knjige: Šefke Begović-Ličine Brezđetka, Izeta Sarajlića Nekrolog glagolu voljeti, Ćamila Sijarića Miris lišća orahova i Bihorci, Enesa Halilovića Zidovi, Aladina Lukača Bramaputra, Enesa Nikšića Begova kuća

Vidimo da nijeste pristalica nošenja dimija i šamija ali recite nam, ne samo kao neko ko potiče iz muslimanske porodice već i kao intelektualka, zašto i kako je uopšte moguće u 21. vijeku, s jedne strane vijeku seksizma, a s druge strane vijeku ljudskih prava i sloboda da nekome smeta ma(h)rama na glavi muslimanke?

Elma Selimi: Svakom kome smeta ne mora da gleda! U zemlji gde je dopušteno slobodno izražavanje i kretanje, nema mesta takvom otporu. Predrasude sa druge strane postoje, jer su mediji uticali da se iskrivi slika žena koje nose maramu. Adekvatno obrazovanje kroz školovanje bi u ovom slučaju bilo najbolje rešenje da se vere i njihovi propisi upoznaju, tako bi srušili stereotipna mišljenja i predrasude među narodima.

Elma Selimi

Do ove pandemije zapadnoevropski političari i mediji su pridavali preveliku pažnju malobrojnim pokrivenim muslimankama koje žive u EU, osuđivali što ne žele da se rukuju sa nepoznatim muškarcima, danas svi pokrivaju lice i izbjegavaju kontakt… Kako će poslije pandemije objasniti javnosti da pokrivanje lica predstavlja bezbjedonosni problem a danas svi hodaju obučeni kao Marsovci i ne smeta to nikome?

Elma Selimi: Situacija je primorala sve ljude sveta da se zapitaju o svojim stavovima, ovde nije isključeno da li su se zapitali koliko je bolje ne rukovati se i time zaštiti i sebe i sagovornika. Mere bezbednosti su u ovom slučaju analogne, žena se pokriva da bi sebe zaštitila, a sada se ljudi pokrivaju da bi zaštitili sebe od drugih.

Imate li kućnu i biblioteku i da li znate broj knjiga? Koji Vam je draži poklon: knjiga, čokolada ili parfem? Ako biste morali sa sobom na neko pusto ostrvo da ponesete samo jednu knjigu, koja bi to bila knjiga?

Elma Selimi: Moja biblioteka je skromna, a najviše se sastoji od stručne literature koja je obimna, a otprilike je na policama oko pedesetak knjiga. Najdraži mi je poklon koji je kupljen sa puno pažnje bez obzira šta to bilo. Ponela bih sa sobom knjigu autora Mr Skot Pek „ Put kojim se ređe ide“ odlična knjiga.

Ako biste morali da izaberete samo jedan grad da živite i boravite samo u njemu do kraja života, nešto poput ovog karantina koji živimo ovih dana, koji bi to bio grad i zbog čega?

Elma Selimi: To bi bio grad u kojem su ljudi koje volim jer gde god da ste bio to i najlepši grad, bez toplog doma uzalud je sva arhitektura. Tako da bih uvek izabrala isto što i sad.

Imate li avliju u Tutinu gdje živite? Šta zapravo za Vas znači avlija? Na šta Vas asocira ova imenica?

Elma Selimi: Da imamo i jako je prostrana, avlija mi je prefinjena reč koja asocira na mesto odrastanja, bezbrižnost i detinjstvo. Ima li šta lepše od toga videti majku kako vas srdačno čeka naslonjena na ogradu svoje avlije?

Intervju je objavljen u 21. broju časopisa Avlija

 



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Na ahiret preselio prof. dr. Smajil Durmišević

U 66. godini života u Zenici je 4. juna 2020. godine preminuo dr. sc. Smajil Durmišević, doktor, univerzitetski profesor i književnik. Dr. sc. Smajil Durmišević rođen je 06. 02. 1956. godine u Vrataru, Žepa, općina Rog...
by Redakcija
0

 
 

Nova stihozbirka Lene Ruth Stefanović ”Izvinite, mislim da umirem”

NOVA ZBIRKA POEZIJE LENE RUTH STEFANOVIĆ   ,,IZVINITE, MISLIM DA UMIREM”   Piše: Božidar Proročić   Lena Ruth Stefanović predstavlja jednu od najsuptilnjih savremenih crnogorskih književnica koja i kroz ...
by Redakcija
0

 
 

Novi roman Ivana Sokača ”Zvona i zvonari”

ZVONA I ZVONARI Ivan Sokač   Žanrovi: Domaći pisci, roman   Izdavač: Alma Broj strana: 323 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm (A5) Godina izdanja: 2020.       Ivan Sokač: ZVONA I ZVONARI Opis:  ...
by Redakcija
0

 

 

Rezultati konkursa RUH za najljepšu pjesmu inspirisanu Ramazanom

Bošnjačko društvo RUH je uspješno privelo kraju konkurs za najljepšu pjesmu, inspirisanu mjesecom Ramazanom. Pristigao je veliki broj pjesama iz mnogobrojnih krajeva naše lijepe Bosne, Hrvatske, Sandžaka (Srbije i Crne G...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Objavljeno izdanje pesme Maje Herman Sekulić ”Ljubav u vreme korone”

Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“ objavilo je specijalno izdanje pesme Maje Herman Sekulić pod naslovom „Ljubav u vreme korone“ koja je objavljena na 24 jezika, a u okviru projekta „Pesma koj...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona