Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Intervju

26. Januara 2019.

INTERVJU SA BOJANOM TASIĆEM

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

INTERVJU SA BOJANOM TASIĆEM

“Treba uzeti od života što više, sve, treba živeti, treba voleti, treba učiniti sve za ljubav”

 

Kažu da se ljudi prepoznaju u stihovima, a moj sugovornik s kojime sam odlučila poćaskati, jedan je od onih poeta čije pjesme osvajaju ženska srca (možda i muška).

Za početak nam se kratko predstavite (tko je zapravo samozatajni poeta s kojim sam odlučila pročavrljati)?

Zovem se Bojan Tasić. Rođen  02.12.1978 u Leskovcu gdje živim i radim… Da, oženjen sam i imam ćerkicu Anđelu koju volim najviše na svetu. I jednoj i drugoj sam veoma zahvalan što me trpe ovakvog kakav sam.  Znam, nije im lako.

Kada (momenat) i gdje ste napisali svoju prvu pjesmu i je li se sjećate naslova? Je li ona bila nekome posebno posvećena ili je bila samo trenutak stanja Vaše duše?

Prvu pesmu sam napisao 1999 g. Ne sećam se tačno datuma, bilo je mislim, otprilike sredinom godine. Te godine sam napisao još desetak pesama, međutim, iskren da budem, to su bili više pokušaji nego pesme. Podsetili ste me, one se nalaze tamo u nekoj svesci u fioci radnog stola, možda ću pogledati da preuredim neku od njih. Prva pesma se zvala jednostavno “Posvećeno S.S.”

Kao što kaže i sam naslov pesme, bila je posvećena. Posvetio sam je tadašnjoj devojci, s kojom mi nije uspelo, a koju i dan danas volim više nego ikoga. (ne računajući Anđelu) Njoj je, inače, posvećeno 70% mojih pesama.

Jesam li u pravu ako kažem da je žena glavna preokupacija u Vašim autorskim naslovima? Opišite nam u kratkim crtama, stanje Vaše duše dok pišete, dok pronalazite pravi stih. Zašto su baš sve Vaše pjesme prožete jakim nabojem i istovremeno daju i odašilju snažne poruke o stanju žene u društvu?

Devedeset procenata mojih pesama je posvećeno, prvenstveno ženama koje volim. To me je i nagnalo da počnem pisanje istih. Često pominjem, tačnije, pišem i pričam o položaju žena, ali i muškaraca, u društvu. Prvenstveno je u mojim pesmama ljubav prema ženama koje volim, ali i prema ženi uopšte.

Nisam imao sreće da živim sa onom koju najviše volim, pa se u mojim pesmama provlači ta nit nesrećne ljubavi, tog nekog života-ne-života… Stanje duše? Često sam pisao u stanju totalnog haosa emocija, zapravo sve moje pesme i nastaju iz haosa, i u glavi i u srcu. Možda ću, zapravo, sigurno ću nekad napisati i roman o svom životu. Ima tu baš mnogo toga za reći…

 

Tasićeva pletenica ljubavi, započinje i završava posebno, jako, slikovito, uporabom mnoštva pjesničkih slika pa time poezija dodatno dobiva na vrijednosti.

Je li pišete samo slobodnim stihom ili i vezano? Kako Vam je lakše i ima li poseban razlog kad je u posebnoj formi, a kad ne?

Pišem i slobodnim stihom i u formi, volim i jedno i drugo. Svejedno mi je, to nekako dođe samo od sebe. Katkad počnem u jednom stilu a završim pesmu u drugom, nema pravila.

Gdje i kada najviše pronalazite inspiraciju za “izbaciti” svaki novi prekrasan naslov? Je li puno čitate ili nastojite biti potpuno svoj i originalan? Je li Vam ipak posebno drag neki domaći ili strani autor bilo starije književnosti ili moderne?

Inspiracija su mi najčešće sećanja, uspomene, katkad mi krene dok gledam neki film, pa me podseti scena na voljenu osobu, ili dok slušam neku pesmu. Neretko osmislim pesmu putem do posla. Nekoliko možda prelepih pesama ostalo je na toj ruti. Jednostavno dok sam stigao do olovke i papira zaboravio sam sve, tj. ono čega sam mogao da se setim nije bilo ni nalik na ono što sam sastavio usput. Čitam kad god imam vremena, a ponekad i tu pronađem inspiraciju. Volim da budem potpuno svoj, ali to nije baš lako. Inače od domaćih pesnika najviše volim Miku Antića, volim Lazu Kostića,  Aleksu Šantića, Desanku M… Od stranih, Bukovskog, Bodlera, Prevera, Jejtsa, Jesenjina…

Svaka pjesma B:T: odiše određenim nabojem, toplinom ili možda hladnoćom (ali i tada s razlogom) očito.

Imam osjećaj da se i Vi osobno cijeli dajete u svaki stih i kao da ste istovremeno i vlastiti kritičar onog što želite reći? Neprestano ste u živom kontaktu sa glavnim junakinjama Vaše prelijepe poezije. Je li to iz nekog određenog razloga?

Da, kao što rekoh, pesme su posvećene i potpuno iz duše. Znam ponekad i po sebi da ošinem kritiku, daleko od toga da sam bezgrešan. Sa junakinjama? Da, ponekad, zavisi… kako s kojom. Duga priča je to, ali da, imamo kontakta. Neki snovi se sanjaju dok god se ne ostvare, ako me razumete…?

Čitajući Vaše pjesme koje su vrlo iskrene, trenutačne, čovjek jednostavno ne ostaje imun na situaciju u kojoj u istom vremenu i dižete na piedestal onog svetog i humanog, a onda možda samo stih kasnije kao da tu istu ženu proklinjete jer nije dorasla potrebi davanja sebe u službi erosa. Je li time želite nešto posebno poručiti Vašim junakinjama ili želite ukazati na problem žene današnjeg svijeta uopće?

U globalu, danas ljudi, a naročito žene, tražeći onog pravog, baš tog pravog prepuste drugome. Neretko izgube onoga koji ih voli i koji bi ih čuvao kao malo vode na dlanu, zarad onoga ko je aktuelan, lokalni “mangup”, pun para i slično. Imam jednu na taj račun. Ide ovako:

“Te ”ovaj muškarac je pravi”

Te “onaj muškarac je pravi”

Te “ovaj nije pravi”

Te “onaj nije pravi”

Ženo

Devojko

Damo

Da znaš šta je pravi muškarac

Imala bi jednog takvog pored sebe

I znao bi da te čuva

I bila bi srećna

I bila bi dama.”…

Vaše heroine nisu tek tamo neke bezimene ženske sudbine, već one uglavnom imaju i svoja prelijepa imena ili nadimke, a budući je i crtanje Vaša strast, vrlo često, vaše junakinje uz tekst posjeduju svoj portret.

Je li Bojan perfekcionist i u ostalim sferama ili samo pisanju poezije?

Za crtanje treba puno vremena, treba dobro osvetljenje, mnogo toga… Gotovo da ne crtam uopšte već duže vreme. Perfekcionista jesam,  verovatno zato i nisam izdao ni jednu zbirku još uvek. Uradiću to tek kad budem smatrao da će pesnički opus zaista biti vredan stavljanja u zbirku. Do tada ih preuređujem. Videćemo razvoj situacije.

Možete nama čitateljima reći, znate li broj do sada napisanih pjesama odnosno naslova. Jeste li svoje naslove objedinili u pjesničku zbirku ili imate namjeru to uskoro učiniti?

Imam puno napisanih pesama, pa najmanje za tri zbirke, no, kao što rekoh, nisu spremne još uvek. Za dve, spreman je i naziv. Prva, posvećena najdražoj ženi, zvala bi se “Kad anđeo prihvati ovozemaljski život”, druga, posvećena voljenoj, “Čarolija šarenih očiju”. Treća pak bila bi posvećena ženi sa kojom živim i  koja je možda zaslužila najviše dobiti svoj Naslov ali život je nepredvidiv i nepresušno vrelo, a ljubav ludilo, pa eto, za nju još uvek nemam dovoljno materijala. (Nisam pisao puno o ženi sa kojom živim, a trebalo je ali svaki novi dan buđenja s njome je zapravo neki novi stih i pravi izazov i inspiracija) Kada će biti prva zbirka još uvek se ne zna… Videćemo.

Kakve su dosadašnje opservacije, komentari i kritike Vaših pratitelja i ljubitelja poezije kakvom nas neprestano iznanađujete? Je li su Vam pohvale ipak dodatni vjetar u leđa? Ima li momenata kad nastaje zastoj?

Što se tiče komentara i kritika, svaki je dobrodošao,  negativan i pozitivan. I jedan i drugi su konstruktivni i mnogo znače pametnom pesniku. Dešavaju se zastoji, to je normalno. Par puta sam hteo da odustanem od pisanja, no, ne ide to lako, kad se počne s pisanjem to je posle kao droga, prava ovisnost.

Smatrate li sebe romantičarskom dušom zbog svega što radite ili griješim? Je li Vam to možda samo neki ispušni ventil u svoj surovosti današnjice?

Romantičar jesam i uživam u tome. Danas, gotovo da nema romantike, sve se svelo na puku jurnjavi za novcem, karijerom, prokleti profit…! Srećan sam kad sretnem osobu koja hoće da mi pravi društvo na romantičan način.

Što biste nam još rekli, a čega se možda nismo dotakli u ovom intervjuu? Pišete li i neke druge stvari, imate li neke dobre namjere u dogledno vrijeme i KOJI JE VAŠ ŽIVOTNI MOTO?

Ne znam što bih još rekao. To bi bilo to ukratko. A moj moto bi bio ovako nešto: “Treba uzeti od života što više, sve, treba živeti, treba voleti, treba učiniti sve za ljubav. Treba ići srcem, jer ako pogrešite srcem, možete ispraviti grešku, naći pravu ljubav… Pogrešiti li glavom, izgubite li pravu ljubav zbog toga, nikada to nećete oprostiti sebi.”

Poruka ženama:

“Budite s nekim ko vas zaista voli i ko će vas čuvati kao malo vode na dlanu. To je pravi muškarac, kako god izgledao i koliko god bio siromašan. Vas treba neko da čuva, ne da kinji!”

Poruka muškarcima:

“Idite i glavom i srcem kroz zid ako treba za ženu koju volite, samo tako ćete uspeti i zadržati pravu, i čuvajte je kao malo vode na dlanu, ako vam uspe da postane vaša!”

Poruka parovima koji su se našli:

“Poštujte, volite i pružite slobodu partneru. Osoba koja vas voli ne odlazi kad je slobodna, odlazi kad je gušite!”

Eto, Bojane, hvala na strpljenju, izdvojenom vremenu i puno uspjeha u daljnjem radu, želim!

 

vodila i uredila; Denis Kožljan, književnica

siječanj, 2019.



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Mostaru nedostaje Alija Kebo

Brojni su se projekti ugasili nakon Kebine smrti, ali to govori više o današnjem Mostaru, nego o njemu, kaže Elvedin Nezirović. Piše: Sanadin Voloder Alija Kebo je bio bosanskohercegovački pisac, pjesnik, autor i urednik,...
by Redakcija
0

 
 

Nadan Filipović: Za i protiv Iva Andrića (feljton)

Koliko god se o Ivi Andriću pisalo kao o velikom književniku – nobelovcu i pravom velemajstoru pisane riječi, što zaista i jeste bio, toliko se malo pažnje obraćalo ili se naprosto izbjegavalo obratiti na neke detal...
by Redakcija
 

 
 

Mirsad Kurgaš: Mevlud i Hafiz Salih Gašević

Mevlud – rođendan Božijeg Poslanika Muhammeda, a.s., dvanaesti dan mjeseca Rebiu-l-ewwela, islamski blagdan koji se obilježava brojnim svečanostima… Mevlud je i vrsta pobožnog spjeva o rođenju Muhammeda, a.s. Sve do k...
by Redakcija
 

 

 

Abdulah Talundžić: BAJRAKLI DŽAMIJA U BEOGRADU

Abdulah Talundžić BAJRAKLI DŽAMIJA U BEOGRADU (zapaljena 17/18. marta 2004. godine) Časopis MOST HISTORIJSKI PODACI Od mnogobrojnih monumentalnih objekata, a napose džamija, koji su Turci izgradili za vrijeme svoje vladavi...
by Redakcija
 

 
Konkursi regiona
 

Svetlana Broz: Kad savladate lekciju građanske hrabrosti počnite se boriti protiv nasilja

Ostajem u nadi da nikada nećete ni vi lično, ni vaše partijske kolege pobediti antifašizam, te da ćete se, čim budete savladali pojam građanske hrabrosti, početi boriti protiv onih koji zloupotrebljavaju moć kršeći l...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona