БАРЕ су комедија која се на шаљив, подругљив и баснословни начин бави уласком у Европску унију, судбином једног овна и локалним приликама у омањем приморском граду. Комедија БАРЕ се жанровски може одредити као персонификована драма, нешто између басне и драме, својеврсна баснодрама, досетљив и вешт игроказ, опијајући балет смисла и бесмисла, вртлога у коме смо се нашли, брлога у коме су се неки веома добро снашли. Сама радња смештена је у место БАР персонификовано као БАРЕ на релацији општинског и државног ЕУ криминала БАР – БАРИ, персонификованог изразом БАРБАРИН. Главни лик драме је један ован – као у некој басни. Ован БАЋКО који је препрека увозу меса и уласку у Европску унију, и који ломљењем стакла на градској општини покреће лавину догађаја и инцидената који ће резултирати судским поступком у коме ће се наћи локални моћници, преваранти и сам градоначелник.
Цела драма је обојена иронијским односом према Европској унији ликом локалне плесачице и стриптизете ЕВРОПЕЈЕ ЕСМЕРАЛДЕ која је приказана као курва, хостеса, контеса, проститутка. Тиме је сама Европа метафоризована најстаријом од свих курви.
Драмски сукоб настаје побуном Баћка, јединог овна у општини, против увоза ЕУ овна као његове конкуренције. То је први, основни ток. Међутим, драма има други, персонификовани и метафорски значењски ток и та два тока, драмски и баснословни се стално преплићу и допуњавају. ,,Јадно стадо које један ован мрка”, реченица коју овца у расправи изговара Баћку, у ствари је персонификација нашег друштва које годинама ,,мрка” један, тамо неки, ован – пренесено – политичар. Да је друштво свесно, не би их један мркао. Наравно, мркање се овде може пренесено схватити двојако – као неплодност и гашење друштва у економском и људском смислу, и као ,,мркање” народа у здрав појам.
Двозначност ове комедије, и стална игра између радње басне и радње драмске, остварује се дуплим, начелно супротним констатацијама. Тако док једна овца изговара исказ ,,Тешко стаду које мрка више овнова” друга изговара ,,Јадно стадо које један ован мрка”. Оно што је интересантно то је да и један и други исказ имају важно и тачно, али међусобно неискључујуће значење.
Карактеризација именом је важан поступак у овој драми којим су исмејани важнији мештани БАРА као и сама Европа и Светски поредак. Међународна заједница је приказана именом ,,међународна зајебница”. Европска унија је ,,Европеја Есмералда”. Локални актери и мештани који раде за градоначелника изведени су из израза, односно радњи по којој су познати, па тако имамо ТОЉАГИЋА (ТОЉАГА, БАТИНА) или на пример МРДОКОЖУ (МРДАТИ КОЖУ).
Чини се да је ова комедија кроз причу о транзицији и животу у Европској унији још више прича о менталитету ових простора. Па тако имамо црну и белу овцу које се гложе око овна. Исто тако имамо адвоката ЈЕСТАКОЈА (ЈЕСТ, ТАКО ЈЕ) и адвоката НЕТОНИЈА (НЕ, ТО НИЈЕ) као тужиоца и браниоца у судском поступку чиме је писац, што и иначе често чини у својим делима, исмејао институцију суђења и шаљиво се подругнуо адвокатској професији којој и сам припада. Бројним карактеризацијама именом додајемо и име самог дела, у наслову драме, БАР у БАРЕ. Држава у којој се налазе БАРЕ назива се државом која траје од НЕМАЊИЋА, па све до НЕМАНИЋА, али и савремених НЕМАИЋА.
У тој држави постоји јасан мото транзиције, живљења и деловања: ,,Без штете нема користи. Ми смо у транзицији.” Једно разбијено општинско стакло откриће причу о општинском овну који је свачији и ничији и низу малверзација које се око њега чине. Наиме, једног истог овна препродају једни другима у општини и тако више лица стиче вишеструку финансијску корист. Комедија је у томе што ован никад не заврши на ражњу иако се ради тога први пут продао, већ ради следеће и следеће продаје по увек већој и дуплој цени и тако укруг.
БАРЕ су игрива и шаљива баснодрама, политичко-менталитетска мелодрама у којој на крају сви политички и локални лидери бивају помиловани због својих грехова, како финансијских и тако људских, махинација, малверзација, и осталих пошасти које су захватиле наше државе и општине у транзицијском уласку у ЕУ.
Милош Ристић
