Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Kolumne

17. Aprila 2016.
 

Osvald Tomović: Šiljim plajvaz i njive orem

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Svaka knjiga bi trebalo da bude kao osvežavajuće piće, posle ukusnog, dobro odmerenog ručka. Trebalo bi i da rezne i da sadrži malo slasti. Prosto, da dođe kao dopuna i savršeni kraj jednog obroka koji ne umara ni stomak, ni glavu. Da osveži i razgali, da obraduje, ali i da potekne poneka misao. Mala intriganta ideja kojom će osveženje misli da se nastavi u malo veću ideju, pa ako više nije osvežavajuća, da se prospe i baci. Valjda bi tako trebalo. Bar u vremenu u kom živimo, odavno bez osvajača sa kamdžijama i handžarima, trebalo bi da gledamo kroz slova u sadašnjost i budućnost. A nje ne može da bude ako uništimo svet oko sebe. Ako zatrujemo vodu i vazduh, ako zatrujemo sami sebe silnim hibridima, kako onda ta knjiga da bude kao osvežavajuće piće posle dobrog obroka?

Misao bi trebalo da bude i zavodljiva i nežna i prava, da ume da ponese maštu, da zanese, ali i da bude čvrsta i tvrda. Inače bi bilo mlako i bljutavo…

A misli umeju poput sitnih zveri da se uspavaju, da sanjaju, da se pogube u neizmernim prostranstvima ideja, mašte i želja, pa bi svaka knjiga, svako slovo, svaki tekst, svaka priča da bude blagi korektiv za nešto što je otišlo predaleko, što je počelo da gubi smisao u silnim vardanjima po prostransvima duha.

Trebalo bi da nosi kvalitet prošlosti i upozorenja na greške kojima se odavao ljudski rod, ali bi takođe trebalo da daje nove vidike, nove mere i sredstva i upravo zato je književnost sasvim drugačija umetnost od svake druge, jer zahteva poznavanje stvari o kojima se piše. Svaka razgibanija nepismena poluličnost može primera radi da postane igrač ili igračica, ili da se bavi nekom umetnošću koja ne iziskuje pamet i znanje, ali književnošću ne.

Vreme u kom živimo forsira neznalice, jer nesposobnosti žele da se sakriju iza “nauke” koju stvaraju oni sujetni i uvek najvažniji, oni koje gledamo stalno i posvuda preko svih medija. Stvorena lažna slika istine koja propagira često potpuno nakaradne i izobličene pojave se nameće ljudima koji uprkos tehnološkom napretku čovečanstva u celini ima potrebu i da pročita nešto i ti ljudi koji sa zadovoljstvom misaone igre uzmu knjigu u ruke ostanu praznih duša i potpuno razočarani.

Zato i samo zato bi trebalo svaka knjiga, svaki tekst, svako obraćanje javnosti na bilo koji način da bude prožeta radošću postojanja, pameću koja teži boljem i lepšem i gracioznom igrom onih koji se nisu odrekli ideje o boljitku i boljem sutra.

To je ono što vredi i valja, to je ono što nas čini ljudima, a ne gomilom mesa, to je ono što će naučiti svako dete, svakog mladog i starijeg čoveka da izvan propagandog materijala postoje čitavi svetovi puni nada, puni ideja i postavljenih ciljeva koji će svima da učine život boljim, a ne samo grupi ljudi koji se bore samo za svoje sitnosopstveničke interese. To je ono o čemu bi svako ko piše trebalo da promisli, jer dnevničkih proza je u vremenima neposredne prošlosti i današnjosti i prekoviše i prekomerno.

Nikog u ovoj vasioni ne zanima da li je neko raspoložen, ili tužan, ili hrabar, ili pametan, ili glup… Ono što jeste od vitalnog značaja za opstanak celine jeste jasna slika o budućnosti i o putevima kako do nje stići. Sve ostalo nije bitno…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Svetlana Radosavljević: Osmeh iz Tutina

Наши стари су били мудри и о свему су бринули, зато смо трајали и одолевали свим недаћама. А ми, какви смо ми? Површни, свакодн...
by Redakcija
 

 
 

Sanela Adrović: Ramiz Ciriković – pjesnik proljeća

Sanela Adrović . RAMIZ CIRIKOVIĆ – PJESNIK PROLJEĆA . Ramiz Ciriković je rođen 31. 5. 1925. godine u Skiću kod Plava, od oca Arslana i majke Alte, rođene Musić (kćerka Zeća Musića). Prva četiri razreda osnovne...
by Redakcija
 

 
 

Ramo Markišić: PLAVSKE PRIČE

Ramo Markišić PLAVSKE PRIČE Ramo Markišić je rođen 24. aprila 1924. godine u Vojnom selu. Učesnik je NOR-a od 1944. godine. Ranjen je kod Sarajeva 9. 02. 1945. godine. Emigrirao je u Albaniju 7. 05. 1951. godine. Poslije...
by Redakcija
 

 

 

3. konkurs za najbolju bajramsku pjesmu i priču

OBJAVA, TREĆEG PO REDU, KONKURSA ZA NAJBOLJU BAJRAMSKU PRIČU I NAJBOLJU BAJRAMSKU PJESMU   Na osnovu Odluke o ustanovljenju književne nagrade „Musa Ćazim Ćatić“ kategorije „Bajramske priče“, Upravni odbori...
by Redakcija
 

 
 

7. marta 2018. godine u Rožajama gostuje Enesa Mahmić

Enesa Mahmić     STRUNE U DALEKIM VRTOVIMA     Padala je kiša granata Starac iz Vlasenice kojem su ubili četiri sina pjevao je: Bosno moja, divna mila, lijepa, gizdava, aaaaaaaaaaa Drhtale su izrađene, mršave r...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona