Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Kolumne

26. Septembra 2013.
 

Predrag Milojević: Zemlja migavaca

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Pre par godina, u Crnoj Gori me je jedan meštanin na feribotu Lepetane-Kamenare iznenadio tvrdnjom: “Ne možemo mi Crnogorci očekivati da ćemo ikada živeti bolje; kad je Srbija, onakva sila, spala na plate od 300 eura, šta mi da očekujemo?” Opet, boraveći letos u Makedoniji, primetio sam da i Makedonci misle da kako je Srbija zemlja prosperiteta: “Lečim se u Soko Banji. Čim se prođe Vranje, počinje veliko bogatstvo”, veli postarija žena iz Prilepa. Ideja o ekonomskoj moći Srbije verovatno potiče iz vremena socijalizma i moćnih fabrika u koima su radili radnici iz svih krajeva Jugoslavije. “Deda mi je bio Italijan koji je došao na Kosovo da radi, a tamo se oženio Mladenovčankom i kasnije se trajno preselio u Šumadiju”, kaže priča o poreklu jednog mog sugrađanina. Nezamislivo je to danas, barem za nas kojima je seoba i u drugi grad, a ne u daleku državu,  jedna velika tegoba; navikao sam, tvrdi se, na svoj grad i ne mogu da ga napustim. Mnogo hrabrijih je otišlo i ne osvrnuvši se. Pa, za to je izgleda potrebna velika odlučnost i rešenost.

Za nas sa manje upornosti ostaju relativno jeftina turistička putovanja u sopstvenom aranžmanu. Za najdalje nekoliko sati i sa malo benzina u rezervoaru, bićete brzo na bilo kojoj destinaciji. A gde god da odete, videćete obeležja  dva perioda – Srbije Obrenovića i Srbije socijalizma. Njihova priroda je sasvim drugačija: za vreme vladavine dinastije Obrenović, Srbija je zemlja u nastajanju, i zato većina spomenika i sačuvanih građevina ima osnivački karakter; u Soko Banji je Miloš naredio da se sagradi parno kupatilo, ovde su kneževići Milan i Mihajlo naučili da plivaju pomoću tikava. Aranđelovac je dobio ime zahvaljujući tome što je svake godine Miloša progonila uspomena na ubistvo Karađorđa, pa je hteo da umilostivi svetog Aranđela tako što će njegovim imenom nazvati jedan grad. A njegov nekuda uperen prst na spomeniku u Požarevcu, navodno kaže onima koji donose žalbe – “pravac Zabela!”. I tako dalje.

Spomenici socijalizma pričaju drugu priču. Kada bi neko još imao strpljenja da čita tekstove uklesane na mermernim postoljima, video bi da se otpor okupatoru pružao na stotine znanih i neznanih načina i da su mladi ljudi ginuli verujući da se bore za značajnu i pravednu stvar. Od Kosmaja do Brusa, svuda ćete zateći spomenike zahvalnosti partizanskim odredima. Neki su sačuvani, dok su drugi ostali po šumama, zarasli u paprat i nepristupačni, ali generalno, ta država je nalazila načina da se oduži onima koji je zastupali.

Današnja Srbija nema neku nit koja bi bila omiljena u narodu. Za vreme Obrenovića, ideja vodilja je bila oslobađanje od Turaka. Karađorđevići su dodali ujedinjenje toj zamisli, a komunisti put u nekakvu drugačiju stvarnost. Prisutna jeste slabašna misao o pristupanju evropskoj zajednici naroda, ali njena priroda je takva da se time bave političari, dok je stanovništvu svejedno – retko ko će samoinicijativno istaći zastavu EU na svoju kapiju. Uopšte, obeležja EU kao savremenog ekonomskog i političkog giganta se svode na donatorske table: na primer – ovaj letnji kamp finansira EU, ili – ovaj put sagrađen je donacijom te i te komisije.

Oni su prisutni svuda, pa tako i u zabačenim krajevima, recimo na putu koji vodi preko Rtnja, sa retkim saobraćajem i još ređim naseljima, u kojima dokono seosko stanovništvo sedi ispred prodavnica poznatih kao “zadruge”. Uz put se može videti bogata vegetacija (čuveni rtanjski čajevi?), vazduh je svež i čist, a pored puta je zrelo voće, jabuke, šljive poznate kao migavci, kruške – koje izgleda niko ne koristi. Ceo pejzaž je bajkovit, ispresecan stenama i liticama neobičnih oblika. Nešto dalje je i rtanjska piramida, obično pominjana kada se želi istaći neka natprirodna pojava. Nigde hotela, prodavnica, benzinskih pumpi. Ima se utisak da ova slika karakteriše današnju Srbiju: reklame i obećanja moćnih zemlja, neiskorišćenost domaćih kapaciteta i odsustvo ideje o ličnom preduzimaštvu i angažmanu.

Možda će se neko složiti, a možda samim tim neko neće, ali svaka ideja u koju se veruje jeste dobra podloga za napredak i lično angažovanje u tom napretku. Ne može se očekivati da će nekakvo bolje sutra doneti potrošački mentalitet koji se uvukao stanovništvu u kosti, pa ljudi rade da bi trošili. Sve, baš sve, bolje je od toga.

 

Predrag Milojević

Predrag Milojević

Predrag Milojević (1974), piše kratke priče i eseje. Uređuje internet portale Konkursi regiona i Afirmator. Radi u jednom domu za nezbrinutu decu u Beogradu. Živi u Mladenovcu. Objavio knjigu “Minhen i druge priče” 2011. https://www.facebook.com/pages/Minhen-i-druge-pri%C4%8De/143746589058906

Više o autoru: http://predragmilojevic.blogspot.com/

Preneseno sa: http://konkursiregiona.net/

Istaknuta slika: http://www.tt-group.net/Fotografije_Srbije/Soko-banja/Soko-Spa-hotels-10.php



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

10 godina portala Avlija.me

Portal Avlija.me koji postoji od 1. februara 2013. godine s ciljem okupljanja i afirmacije mladih pisaca sa četvoroimenog govornog područja (bosanski, srpski, hrvatski, crnogorski) koji će dati doprinos pomirenju i izgradnji...
by Redakcija
0

 
 

Šefkija Borančić o ”Ženi bez kišobrana” Anele Fetić

Šefkija Borančić   Uz  zbirku poezije: „Žena bez kišobrana“ Anele Fetić   Anela Fetić u mnogo čemu dijeli sudbinu Bihora i Bihoraca-Bošnjaka. Rodnog mjesta Kradenika, te prekrasnog okoliša, pitomih uval...
by Redakcija
0

 
 

Said Šteta o zbirci poezije ”Žena bez kišobrana” Adele Fetić

Osvrt na zbirku poezije Anele Fetić ”Žena bez kišobrana”   Zanimljivo je da je zbirka poezije “Žena bez kišobrana” došla u moje ruke putem portala za kulturu Avlija.me sa kojim godinama sarađujem, a da p...
by Redakcija
0

 

 

AVLIJA: Rezultati 12. konkursa za najbolju pjesmu i priču

Pjesme i priče koje su se istakle na 12. međunarodnom konkursu časopisa AVLIJA za najbolju neobjavljenu pjesmu i priču u regionu za 2022. godinu na bosanskom, srpskom, hrvatskom i crnogorskom jeziku:   POEZIJA   P...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Radio Slobodna Crna Gora – 6

RADIO SLOBODNA CRNA GORA Ovaj projekat finansira Ambasada SAD u Podgorici. Mišljenja, nalazi, zaključci ili preporuke koji su ovdje izneseni su stav autora i ne odražavaju nužno stav Stejt dipartmenta/Vlade SAD. RADIO SLOBO...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange