Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Kolumne

16. Februara 2018.
 

Svetlana Radosavljević: Osmeh iz Tutina

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Наши стари су били мудри и о свему су бринули, зато смо трајали и одолевали свим недаћама. А ми, какви смо ми?
Површни, свакодневница је наше постојање. Само да имамо хране, одеће и обуће и то је живот. Шта је са осећањима, бригом за друге, за наше, за људе око нас? Изгубило се све то, појела свакодневница.

Полазим на пут у Тутин. Сетих се после пет година брата од тетке, који је после смрти родитеља смештен у Дому. Пут је водио у даљину и предео који сам посматрала био је релативно диваљ. Имала сам осећај да тражимо соколово гнездо. Снег је покривао обрисе планина и све је деловало дивље и плашило ме. Неки грч у стомаку од неизвесности купио се и страх растао. Да ли ми је брат жив, у каквом је стању, хоће ли ме познати? Мисли, злослутнице ројиле су се и чиниле ме неспокојном. Наш возач, весео разговорљив, игуман нашег манастира, ишао је више пута у Тутин и објашњава како су људи тог града љубазни, како су предусретљиви… Слушам али неверица је јача а студен ми стеже груди. Мој супруг одговара да је и он такав утисак стекао а ја ћутим и сумњам. У том граду живе људи друге вероисповести, то је мени прва помисао, како могу бити тако добри и предусретљиви? Предрасуда је наш највећи непријатељ, трују нашу душу, сужавају размишљања. Сада то знам и уверила сам се да сам била роб предрасуда.

Стижемо у град који расте, нове вишеспратнице, пуно људи, комфорни аутомобили. Једва налазимо место за паркинг. Игуман одлази по своја документа, а ја се питам како без страха и у мантији иде а да за страх не хаје. Супруг одлази својим послом у куповину а ја остајем у колима да их сачекам а потом потражимо Дом. Као птица у кавезу, звиркам кроз прозоре, посматрам пролазнике, децу која носе лопту иду у школско двориште које је у близини где смо се паркирали. Рифат Бурџевић-Тршо, често сам то име виђала у дечијим часописима где су ученици ове школе учествовали у ликовним и литерарним конкурсима. Налазим храбрости, излазим из коли и старију госпођу која шета заустављам да бих је питала где се налази Дом.

– Опростите, да ли сте из Тутина? – питам.
– Да, овде живим већ тридесет година – одговара госпођа.
– Где се налази Дом?
– То вам је ту иза оне зелене зграде у центру лако ћете наћи, одакле долазите? Пита госпођа.
– Север Космета, први пут сам у овом граду, како се овде живи? – питам.
– Сложно, лепо, никад не бих овај град мењала за неки други – уз осмех одговара госпођица, и представи ми се.
– Каква случајност или Божија воља, ви сте моја колегиница. – представих се госпођи уз осмех.
У мојим грудима она ледена груда поче да се отапа, мање ме притискала. Осмех на свим тим лицима, пролазници који гласно говоре, ословљавају једни друге “комшија”, почеше да ми уливају наду у људску доброту.
Проналазимо Дом, срећу нас насмејани људи, пролазе поред нас штићеници опет насмејани, поздрављају се као да су породица. Дрхтим и питам за свог брата. Хвале га, причају како је добар, послушан али није тренутно ту, он борави на економији, где је живот сличан животу у породици. Капија на економији једноставна, као свака приватна капија у домаћинству. У дворишту штићеници смеју се, разговарају а кад нас угледаше, окупише се радознало. Гледам их и питам се како су тако радосни, како воле живот и живе пуним плућима. Нама се придружује њихов васпитач, поздравља нас, представља се и позива именом мог брата. Појављује се брат и то у пуном светлу, крупан, обријан, поправио се  и уз осмех неверице прилази. Грлим га и причам му ко сам му ја. Сузе радоснице ми крећу, отапа се и она снежна груда у грудима, видим да је жив, да је добро и да је задовољан. Све предрасуде падоше у воду. Бог је један а људи могу бити добри ма којој вероисповести припадали.
Хвала свим добрим људима тога града Тутина, смештеном у соколовом гнезду.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Intervju sa NJ. E. Nataliyom Fiyalkom

INTERVJU SA OTPRAVNICOM POSLOVA AMBASADE UKRAJINE U CRNOJ GORI NJENOM EKSELENCIJOM NATALIYOM FIYALKA  Razgovarao: Božidar Proročić   Prvi tragovi ljudske civilzacije u Ukrajini sežu još u daleku prošlost prije 300.0...
by Redakcija
0

 
 

Božidar Proročić: Razgovor sa Nebojšom Burzanovićem

Gospodine Burzanoviću, direktor ste Narodne biblioteke ,,Radosav Ljumović” koja čuva tradiciju knjige punih 138 godina jedan je od najljepših kulturnih reprezenata glavnog grada Podgorice koliko je važno da ovako značaj...
by Redakcija
0

 
 

Remza Lagarija: PITANJA PJESNIKU NADANJA

Remza Lagarija   PITANJA PJESNIKU NADANJA   Koliko svjetlosnih godina postojiš U krilu svemirskog ozračja Pjesniče nadanja Čuješ li šapat mjesečeve sjene U valovima toplih riječi Što se pomiješaše sa pjesmo...
by Redakcija
0

 

 

Nataša Žurić gostovala na Cetinju

ODRŽANO AUTORSKO VEČE PJESNIKINJE IZ MOJKOVCA NATAŠE ŽURIĆ NA CETINJU Piše: Božidar Proročić Nataša (Rakočević) Žurić, rođena je u Mojkovcu 1967. godine. Član je KK „Grlica”, KK „Stihom govorim”. Piše p...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

RSCG: Ljudska prava i sloboda govora

Radio Slobodna Crna Gora: Prva radio emisija o ljudskim pravima i slobodi govora koji se realizuje u okviru projekta ”Young journalist for human rights and freedom – Mladi novinari za ljudska prava i slobode” koji je podr...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona