Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Kulturna baština

6. Marta 2018.
 

Vakufnama Muslihudina Abdulganija za njegove objekte u Novom Pazaru, Skoplju i Starom Trgu

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

VAKUFNAMA MUSLIHUDINA ABDULGANIJA ZA NJEGOVE OBJEKTE U NOVOM PAZARU, SKOPLJU I STAROM TRGU
Pisana u Skoplju 1550.
Prevod: H. Kaleši (Priština, 1972.)

“…Neka je hvala Alahu koji je osvetlio nebeski prostor svetiljkama koje se sjaje božanskom svetlošću i koji je učinio da se na površini zemlje izrade džamije koje sakupljaju pobožne ljude. On je odredio rajske dvorce koji čine dobra dela i posvetio je rajske bašte onima koji troše svoj imetak na putu pobožnosti i dobročinstva. On je uputio one svoje robove koje je hteo, da pribave sebi opskrbu i pripreme gotovinu za zakazano ročište na onom svetu. On je omogućio onome koji želi da osniva zadužbine i da priušti sebi bogougodna dela i da nagomila dobročinstva. On je umnogostučio nagradu za dobro delo koje je poniklo iz velike želje i iskrene ljubavi “kao što je slučaj sa zrnom žita iz koga izbija sedam klasova a u svakom klasu po stotinu zrna.’’
I neka je blagoslov i spas na Muhamedom, vođom skupine verovesnika, i nad njegovom časnom prečistom porodicom, nad njegovim veličanstvenim i pobožnim drugovima i nad oštroumnim učenjacima koji su njih sledili! – sve dok hatibi među pticama pevaju na minberima drveća i dok sa mahvila njihovih grana odjekuje ezan slavuja kada cveće cveta.
A zatim: kada postane jasno svakom čoveku zdrave pameti ispravnog mišljenja, i kada sine onome koji ima srca ili onome koji oslušne i shvati da je potrebno za svakog inteligentnog i revnosnog i da je obavezno za svakoga koji je jedinstven i mudar, da posmatra svet pažljivo i da razmišlja o stanju na ovom svetu, praveći razliku među stvarima, da zapaža čudesna dela sveznajućeg Stvoritelja, da shvata da je Njegova moć uzdržana prema dušama i svetovima, i da razmišlja o moći onoga koji je imao snage da to sazda, o promisli o mudrosti, onoga koji ih je uredio, pre nego što ga ne odnese sudbina i učini da ne bude u stanju da vidi, jer povoljna prilika je na krilima prolaznosti, a za sastavljanje konopaca je zadnji čas; već su pripremljeni tovari, za putnike su pripremljene nosiljke na kamilama, jer se približilo vreme polaska i nema vremena za odmor. Niko ovde nema večan život, već život koji mu je obećan do određenog trenutka smrti. Zbog toga treba svako da se svim silama trudi da shvati početak i budući život da bi krenuo putem jasne istine držeći se za čvrstu ručicu i jako uže, da njegov pogled bude potkrepljen božanskom pomoći kako bi mogao da vidi suštinu stvari, onakvu kakva jeste, i da gleda na ovaj svet kao na privremenu ruševinu, a ne kao na kuću stalnog boravka; njegove blagodati su kao prolazna senka, a onaj koji se u njemu nastanio je gost koji odlazi; njegove radosti su opomene, a sreća je poslednja stvar; on je prebivalište smrti i stan nesreća, mesto gde se vodi borba između briga i nesreća i gde se gomilaju jadi i nevolje; njegove draži su pomešane s bolovima, a zdravlje je praćeno bolestima; radosti su neodvojive od nevaljalstva, a spajanje s njim (s ovim svetom) je povezano s rastankom. Onaj koji se založio za ovaj svet liči na onoga koji piše po vodi koja teče, a onaj koji se u njemu odmara sličan je onome koji nekome govori stranim jezikom na dalekoj obali reke koja se razlila; njega ne može da dokuči onaj koji traži nauku niti da mu se izmakne onaj koji beži; od njegovog zla nisu bili spokojni faraoni i silnici (gababira) i od njegovog nasilja se nisu spasli ni rimski imperatori ni persijski carevi; a ako ti sumnjaš u ovu stvar, onda pitaj svaki kamen i mulj, pitaj zemlju ,,ko je učinio da se probiju tvoje reke, ko je zasadio tvoje drveće, ko je učinio da sazru tvoji plodovi’’? A ako ti ona i ne odgovori rečima, odgovor ćeš dobiti ako sam pažljivo posmatraš. Srećan, od Alaha potpomognut da krene ispravnim pravcem i od njega upućen na pravi put jeste onaj koji skrene uzdu svoje želje od njegovih ukrasa i njegovog nakita i odvrati uzdu svoje čvrste odluke od svih njegovih užitaka, i izrazi zahvalnost što ga je Alah podario čvrsto verom i što je učinio da ispuni sve svoje obaveze nove i nasleđene, te je utrošio ono što mu je preteklo od njegove opskrbe u dobrotvorne svrhe, i odredio ono što mu je ostalo od njegovih najnužnijih potreba za bogougodna dela, jer je to njemu korisno na ovom svetu i pomoći će mu da se približi Alahu na budućem svetu. Sem toga, od rasturene prašine koja vitla on nema koristi ni na ovom svetu ni na dan vaskrsnuća.Božji poslanik – neka ga Alah blagoslovi i spase! – rekao je: ,,Od ovog sveta nemaš ništa drugo do ono što pojedeš – a to si pretvotio u ništa, ili ono što obučeš – a to si ishabao, ali ono što u dobrotvorne svrhe daš, to si sačuvao’’. On, Muhamed – neka je nad njim Alahov blagoslov i spas! – takođe je rekao: ,,Kada umre čovek prestanu njegova dela, osim tri – nauka kojom će se ljudi koristiti, dobro dete koje će se za njega moliti i tekuća sadaka (milostinja) iz njegovih ruku’’. Nema sumnje da je najbolja sadaka i najbogougodnije dobročinstvo ono čije se trajanje ne prekida, čija količina (broj) nema kraja, čije je vime stalno nabreklo i od koga se plod ubire svakog dana, a to je tekuća sadaka na ovom prolaznom svetu; ona nije uslovljena životom niti se prekida smrću, a takva (sadaka) je vakuf čije su koristi trajne i uvek se vraćaju. Uzvišeni i veličanstveni Alah počastvovao je i učinio je da nad njim idu jedno za drugim i stalno se nastavljaju njegove (Alahove) milosti, dobrotvora i dobročinitelja, izvora sreće i obilja, našeg mulu Muslihudina Abdul-Gani poznatog kao Muezin Hodža al-Ma’dini – neka uzvišeni Alah učini trajnim njegova dobra dela i neka udvostruči nagradu za njegove sevape! On je zaželeo da slavi (Alaha) zbog udvostručene pomoći i da mu zahvali što mu je pružio obilne blagodati, te je uložio napor da usavrši plemenite osobine, i trudio se da daje milostinju i troši imetak.
I on je sagradio, iz čiste namere i velike želje, mesdžid džamiju u bogomčuvanom Skoplju – neka ga Alah sačuva od neprilika i nezgoda! – koju je suvišno opisati i određivati zbog čistoće mesta i njene lepote.On je takođe sagradio u bogomčuvanom Novom Pazaru – neka ga Alah sačuva od opasnosti! – džamiju za pobožne koju nije potrebno posebno opisivati. I pored nje je sagradio kuću u blizini časne džamije da u njoj stanuje imam.
On je, takođe, sagradio časnu džamiju u kasabi Trepči, za tri molitve (za koje se dobija) velika nagrada: akšam, jaciju i sabah, i odredio joj puteve i granice i ono što je potrebno.
I nakon što je sagradio ove uzvišene mesdžide i sjajne džamije, dozvolio je da se u njima klanja i ,,ti vidiš ljude kako u grupama ulaze u Alahovu veru’’.
Zatim je odlučio da se ove džamije popravljaju, s vremena na vreme, da bi ova mesta ostala i za kasnija vremena, i zato je izdvojio iz svog čistog imetka i vlastitog mulka ove vakufe koje je nužno pomenuti, i uvakufio ih i u celosti posvetio, radi uzvišenog Alaha, džamijama i školi, i detaljno ih izložio, deo po deo, a ono što pretekne odredio je svojoj rođenoj deci, od korena ka grani.
I, evo, ja sada ponirem u detaljno iznošenje svih vakufa i određivanje uslova, a Alahovo je da upućuje na pravi put jer je u Njegovim rukama njihova sudbina,
I on je uvakufio han koji je sagradio, temelje mu postavio i učvrstio ga na poznatom mestu i kraju, u pomenutom gradu Skoplju, – neka Alah primi njegove napore koji zaslužuju zahvalnost! – u mahali Tanri Vermiš kraj džamije Bakrdžija. On (han) se graniči sa javnim putem, dvorištem džamije sa triju strana, i hamamom zaveštaoca, koji će niže biti pomenut, poznatim kao Šendjul-hamam, sa jedne strane. On sadrži odeljenja i mnogobrojne sobe na spratu i u prizemlju, dvorište i staju koja se nalazi unutar pomenutih granica.
I takođe je uvakufio i zaveštao vodovod koji je iskopao i sagradio, sa svim onim što ulazi u njegove granice, sa putevima, pravima i onim što mu pripada, u korist šadrvana u džamiji i korist hana, a to su ustvari dva vodovoda (kanala): početak jednog od njih je na njegovom mulkovnom zemljištu, koje je kupio od Hadži Mahmuda, sina Sulejmanovog, omeđenog kućom Usta Bole, kćeri (prazno) i Akuza, sina (prazno), i kućom pomenutog prodavca, a drugog na praznom zemljištu, na mestu poznatom kao Kadijin Čair, blizu kuće Jahja paše, i graniči se kućom Usta Bole, kćeri (prazno), i žene potkivača (prazno), kćeri (prazno), i kućom Akuza Subaše, i javnim putem. On je postavio kao uslov da se voda iz vodovoda odvodi u hamam samo uz dozvolu zakupca hana i onoga koji njime upravlja, tako da vodovod radi uvek zajedno sa hanom.
I takođe je uvakufio i zaveštao pomenuti hamam koji se graniči sa zemljištem i imanjem zaveštaoca, kućom Omer, sina, sarača, i vakufom Tuti Bole, kćeri i javnim putem. On je prvo kupio jednu njegovu trećinu koja je bila mulkovno vlasništvo vlasnika Muhameda, sina Hadži Mehmeda al-Haradžije, zatim je otkupio i preostale dve trećine od Mehmeda, mutevelije pomenutom Hadži Mehmeda, za 40.000 srebrnih dirhema koji su u opticaju, i potrošio je za opravku i obnovu, i utrošio za njegovu dogradnju i učvršćenje 60.000 dirhema, jer je bio već deset godina zapušten, nije se koristio i nije bilo moguće opravdati ga i obnoviti niti gotovinom (?) niti pozajmicom. Njegova prodaja i zamena u korist vakufa izvršena je po odluci ovlašćenog sudije kome je dozvoljeno da prodaje i vrši zamenu nakon što je pomenuti mutevelija kupio umesto njega dom u bogomčuvanom Istambulu – neka je on zaštićen od nesreća! – u mahali Uvejsa pored hamama Hodža-paše, koji je kupljen od Selma, sina Samuilovog, Jevrejina, poznatog kao Karadža, omeđenog vakufom Abduselam-bega i mulkom Bole, kćeri Menteša, Jevrejke, i javnim putem sa dve strane. O ispravnosti ove zamene presudio je sultan šerijatskih učenjaka, dokaz pobožnih odličnika, naš mula Abud s-Su’ud, sin Muhamedov, kadija pobedničke vojske vilajeta Rumelije – neka zvezda njegovog blaženstva sija sve do sudnjeg dana.
Takođe je uvakufio i zaveštao dve jevrejske kuće koje je on sagradio u mahali Pajko-oglu, jednoj od mahala Skoplja, koje se graniče mulkom Ahmeda, prodavca i prerađivača lana, i mulkom Stojka sina (prazno) i praznim zemljištem čiji je vlasnik Hasan, sin (prazno) Jevrejin, i javnim putem sa dve strane. Jedna od ovih dveju kuća ima 19 soba, a druga 26 soba.
I uvakufio je i zaveštao 9 kuća i jednu sobu koji su između sebe spojeni, na trgu poznatom kao Dućandžiklar, blizu časne džamije; oni se graniče mulkom Jusufa, sina (prazno), i mulkom Sofi-Ahmeda, sina (prazno) i praznim zemljištem na kome se nalazi izvor, i vakufom i javnim putem sa dve strane.
I četiri druga dućana, na pomenutom trgu koji se graniče mulkom Ćose Iskendera, sina (prazno) i mulkom Basmakdži Jusufa, sina (prazno) i javnim putem sa dve strane.
I takođe je uvakufio i u dobrotvorne svrhe odredio 6 drugih dućana koji su između sebe povezani, koji se graniče sa dvorištem pomenute dzamije, dućan Umi Hatun, kćeri (prazno) i javnim putem.
I takođe je uvakufio i zaveštao (prazno) dućana međusobno povezanih s prednje strane pomenutog hana.
I uvakufio je jedan dućan na trgu goniča karavana u blizini bezistana, koji se graniči dućanom Ahmeda as-Siruzija i vakufom Kara-Kadije, praznim zemljištem javnim putem.
Takođe je uvakufio i u dobrotvorne svrhe odredio 6 dućana i sobu na trgu tabaka, u blizini Jogurt-pazara, a oni se graniče sa dućanom Ahmeda, sina, tabaka i mulkom Redžepa, sina (prazno) i mulkom Hadži Nukrija (prazno) sina (prazno) i rekom poznatom kao Serava.
I uvakufio je i zaveštao svoj mulk i svoj dom (koji se graniči) mulkom Čirakči Hajrudina, sina (prazno) i javnim putem sa dve strane, blizu časne džamije (u korist) imama pomenute džamije i postavio je kao uslov da on tu stanuje. Takođe je uvakufio i zaveštao han koji je izgradio na trgu Novom Pazaru za koji je suvišno doređivati granice zbog njegove slave i njegovog mesta, zajedno sa šest dućana, sa njegove prednje strane.
I uvakufio je u pomenutom bogočuvanom mestu dva tabačka dućana koje je on posedovao šerijatskom hudžetom a koji se nalaze na Trgu tabaka na obali reke Raške. Njih je suvišno opisivati zato što pripadaju zaveštaocu.
Takođe je uvakufio i u dobrotvorne svrhe odredio vodenicu na početku mosta u pomenutom bogočuvanom mestu, koji je suvišno opisivati zato što se ističe svojim mestom; to su pet vodeničkih kamena (vitla) koji se vrte pod jednim krovom.
I uvakufio je i zaveštao vodenicu u kasabi Dimitrovci, jednom od distrikta Novog Pazara, koja je u blizini hamama, i ona se sastoji od jedne kuće i dva vodenička kamena; njeno opisivanje i određivanje granice je suvišno zbog toga što je poznata u svome kraju.
Takođe je uvakufio i zaveštao vodenicu koja se nalazi u granicama sela Bahši, koja se sastoji od jedne kuće i pet kamena, i koju je suvišno locirati, određivati granice i opisivati zato što je poznata u svom mestu. On je nju kupio od Jove, sina Pavlovog, i Grgura, sina Korenkovog, i štićenika nazvanog Stepan, sina Nikole, dok je ona bila založena u sultanovom imetku – neka mu Alah uvećava njegove pobede i neka se pruža senka njegove pravde sve dok se smenjuju dan i noć! Kada je o njenoj prodaji izašla uzvišena naredba koju treba slediti i nužno je se pridržavati – jer je sultan božja senka i pokoravanje njemu je obavezna dužnost prema Alahovoj naredbi – ona je dugo vremena i više puta oglašavana na sultanskim trgovima i nakon tog vremena prodata je carskom naredbom i šerijatskim hudžetom i dokumentom koji treba poštovati. (On je nju zaveštao) sinovima, kćerima, sinovima svojih sinova i nizu sinova njegovih rođenih sinova i kćeri, s kolena na kolena i od korena ka grani, sve dok Alah ne nasledi zemlju, jer On je najbolji naslednik, s tim da muškim pripadne dva dela ženskih. On je postavio kao uslov da se poštuje najbliskiji prema sistemu asabe, kao i da u ovu podelu ne uđe žensko koje nije asaba sa svojim bratom prema pravilima šerijatskog naslednog prava. A posle njih – neka Alah čuva od toga! – on je uslovio da se ona priključi njegovim ostalim vakufima.
I uvakufio je i zaveštao vodenicu koja je poznata kao vodenica Purbi Ištit-oglua, čuvena u svome kraju, a koja se sastoji od jedne zgrade sa tri vodenična kamena koji stalno rade.
I uvakufio je i zaveštao vodenicu koja se nalazi u granicama sela Rustevo, u pomenutoj nahiji, a koju je suvišno opisivati i određivati jer je poznata zato što pripada zaveštaocu.
I takođe je uvakufio i zaveštao ribat koji je sagradio u bogomčuvanoj Trepči, kraj časne džamije, i mnogobrojne dućane pokraj njega. Sve je to suvišno opisivati i određivati granice zato što to pripada njemu.
On je odredio kao platu hatibu pomenute džamije, koju je sagradio u bogomčuvanom Skoplju, četiri dirhema, a imamu svakog dana šest dirhema, osim doma koji je uvakufio da on u njemu stanuje. On je postavio kao uslov da imam klanja sa džematom pet propisanih molitvi i da sa njima takođe klanja taraviju i ostale uobičajene molitve u toku godine. On je postavio kao uslov da hatib i imam budu dva čoveka, da poznaju šerijatsko pravo, da znaju islamsku tradiciju, da budu bogobojažljivi, pogodni za imamsku službu i da slede pravi put.
Za dvojicu mujezina časne džamije on je odredio osam dirhema dnevno, svakome od njih po četiri dirhema. On je postavio kao uslov da oni poznaju vreme molitvi, da budu čisti od nečistoće i loših osobina.
Za kajuma (poslužitelja) je odredio dva dirhema svakoga dana a za sveće, kandila i hasure jedan dirhem s tim da se ne rasipa i ne škrtari.
I postavio je kao uslov da se dovedu četiri hafiza, pored glavnog, koji će na mahfilu džamije, svakog petka, pre melitve, učiti Kur’an napamet s tedžividom i tertilom, s tim da glavni dobije svakog dana četiri dirhema, a ostali po jedan dirhem.
Za službu muarifa odredio je jedan dirhem.
Služitelju šadrvana je odredio svakog dana pola dirhema s tim da ga pere, čisti svakog četvrtka u sedmici.
I odredio je četiri dirhema dnevno za hatibsku službu i šest dirhema dnevno za imamsku službu u časnoj džamiji koja se nalazi u bogomčuvanom Novom Pazaru.
I odredio je kao uslov da njih obavlja učeni čovek, koji poznaje šerijatsko pravo, koji je pobožan, dobar, pohvalnih osobina, lepih postupaka, izražene pravičnosti.
Za njenog muezina četiri dirhema, za čitače Kur’ana dva dirhema, svakome od njih dvojice po jedan dirhem, za muarifa jedan dirhem, za kajuma dva dirhema a za hasure, vosak i kandila jedan dirhem, uz pomenute uslove.
I odredio je mualimu četiri dirhema dnevno, a zameniku jedan dirhem i postavio kao uslov da mualim bude pouzdan a najbolji među dobrima, postojan, sposoban, da predaje i poučava.
I postavio je kao uslov da svakoga dana jedan od čitača Kur’ana pomenute džamije koji dobro poznaje tedživid, posle akšamske molitve pročita jedan džuz iz Ku’rana tertilom i na savršen način i da za to dobije svakog dana po jedan dirhem.
I odredio je imamu svoga mesdžida u Trepči, svakog dana četiri dirhema, muezina jedan dirhem a pola dirhema za hasure i vosak, prema potrebi.
I postavio je kao uslov da mutevelija bude on sam sve dok bude živ, zatim najbolji među njegovim najboljim sinovima, među sinovima njegovih sinova, vodeći računa da to bude najbolji od najboljih, s kolena na koleno.
I uslovio je da onaj od njegovih sinova i sinova njegovih sinova koji po dobroti dolazi posle mutevelije bude nazir.
Za mutevelijsku dužnost odredio je deset dirhema dnevno, a za nadzorničku dužnost pet dirhema, a za džabiju svih pomenutih vakufa koji se nalaze u zaštićenom Skoplju, dva dirhema, a za džabiju vakufa u zaštićenom Novom Pazaru dva dirhema. On je postavio kao uslov da mutevelijska i nazirska dužnost ne izlate iz ruku njegovih sinova i lanac sinova njegovih sinova, od korena prema grani.
I postavio je kao uslov da opravka i održavanje vakufa imaju prednost u odnosu na plate i nagrade.
Za održavanje kanala u zaštićenom pomenutom gradu odredio je svakog dana dva dirhema.
I postavio je kao uslov da sve ono što pretekne pripadne njegovim sinovima i kćerima, zatim sinovima njegovih sinova i lancu sinova njegovih sinova i njihovim rođenim kćerima, s kolena na kolena sve dok Alah ne nasledi zemlju – a on je najbolji naslednik – s tim da se uvek vodi računa o tome ko je najbliži prema asabi. I postavio je kao uslov da u ovu podelu ne uđe žensko ako nije asaba sa svojim bratom, prema principima šerijatskog prava. A posle njih – neka Alah čuva od toga! – neka se priključi pomenutom vakufu.
Zatim je pomenuti zaveštalac – neka mu oprosti Vladar koji sve prašta! – kada je priveo kraju i završio sa ovim vakufima i izabrao najsavršenije među dobročinstvima, i sve obuhvatio, odredio službe i uslove, pripremio pravila i propise a ove službe su obavljali godinama oni koji su to zaslužili, bez dvoličnosti i nemarnosti – postavio je Hadži Nasuh ibn Abdulaha za muteveliju i predao mu vakufe. On ih je uzeo i primio na način koji je uslovljen i njima upravljao po utvrđenom propisu. Tada je on (zaveštalac) hteo da se povuče od uvakufljenja ovog imetka i da njime raspolaže kao vlasnik, pozivajući se na to da ne postoji izvršivost, što je detaljno izloženo u nauci, na osnovu reči luče vere, krune imama, Abu Hanife al-Kufija – neka Alah postupi prema njemu sa obilnom i skrivenom milošću! – i poslao je u vezi sa ovim slučajem svoga zastupnika, glavnog čitača Kur’ana, našeg mula Isa, sina Muhamedovog, hatiba, uz svedočenje našeg mule Muhjidina, imama, Mahmuda, sina Abdulahovog, trgovca, u časni šerijatski sud – neka su molitve Milostivom upućene za onoga koji ga je uspostavio! – i ovaj se prepirao i raspravljao sa pomenutim mutevelijom pred mulom (kadijom), učenjakom koji je spoznao Alaha, oštroumnim, plemenitim i Alahu privrženim, onim koji je potpisan na zaglavlju ovog dokumenta svojim lepim potpisom. Pomenuti mula – neka bude među najuzvišenijima! – stao je na stranu vakufa zato što postoje svi uslovi na osnovu fetve dvojice najplemenitijih imama – neka je Alah zadovoljan njima! – a znajući za mesto razmimoilaženja između plemenitih imama. Tada je on (mula) presudio da je vakuf ispravan i neopoziv u svim pojedinostima i u celini. Pa su pomenuti vakufi postali večiti i registrovani (legalizovani) vakuf i večno i prihvaćeno zaveštanje, tako da nikome nije dozvoljeno da ga zameni, uništi, promeni i otuđi. A onaj ko ga izmeni nakon što je ovo čuo, onda greh pada na one koji ga menjaju, jer Alah sve čuje i sve zna. A nagradu zaveštaocu daće Najdarežljiviji i Najplemenitiji.
Ovo se dogodilo i napisano je u trećoj dekadi meseca zilhidže godine 956…”

________________
Najstariji vakufski dokumenti u Jugoslaviji na arapskom jeziku, Priština 1972.)

Iz knjige: Islamska monumentalna umetnost XIV veka u Jugoslavioji – kupolne džamije, Andrej Andrejević, II izmenjeno i dopunjeno izdanje, priredio Stanislav Živkov, Avlija, Rožaje 2017.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Denis Kožljan: Na minus sedamnaest

Na minus sedamnaest piše: Denis Kožljan Sedamnaesti prosinac, osamdesete, prošlog stoljeća. Prošlo je dvadeset jedan sat, stojim na željezničkom kolodvoru u Beogradu, glavnom gradu Jugoslavije, cvokočući zubima na minu...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Zdravke Babić

Здравка Бабић     СВЕТОМ САВИ     У бљеску мојих мисли звјездокласја рана очију твојих љубоплавних, док послије спо...
by Redakcija
 

 
 

Damir Camić: Bila jedna jesenja noć

Damir Camić   BILA JE JEDNA JESENJA NOĆ . Mjesec vrh puta bjelasa. Pod Oknom dremlje magla snena, Iva drhti kao tršava koprena. Jesenja noć s plave lune cvjeta   I suton plamti iznad polja zvjezdanije Duša žudi ...
by Redakcija
 

 

 

Dr Suada A. Džogović: Ekonomski rast Turske – izazov za integraciju u EU (II dio)

Redakcija časopisa i portala Avlija će u nekoliko nastavaka objaviti djelove iz knjige ”Ekonomski rast Turske – izazovi za integraciju u EU” dr Suade A. Džogović   1.    Europske integracije – od...
by Redakcija
 

 
 

Asmir Glibanović: Ponavljanje završetka

Ponavljanje završetaka   Sjedio sam u polupraznom kafiću i čitao priču o selu koje je nestalo. Postalo, bilo i nestalo. To je sve. Glavni lik se neko vrijeme bori sa osjećajem nostalgije, popusti pod pritiskom, skupi ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona