Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Magazin

26. Januara 2019.

Kako razviti kritičko mišljenje?

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Уколико се запитамо шта је то критичко мишљење и како нам оно може помоћи, тешко ћемо одговоре на ова питања добити у једној реченици.

Међутим, иако постоји много различитих одређења овог облика мишљења, сва она имају заједничке елементе, неке суштинске одлике критичког мишљења, које се односе на то да оно спада у више форме мишљења, да је структурно и функционално повезано с другим врстама мишљења (логичким, креативним, појмовним мишљењем), али и са афективно-мотивационом сфером личности. Такође, различите дефиниције овог појма се слажу око тога да се подстицањем критичког мишљења фокус са стицања знања помjера на освјешћивање когнитивних процеса током учења, што доводи до стварања стратегије мишљења и осећаја задовољства при размишљању и рјешавању проблема. Једно од занимљивих одређења критичког мишљења дао је Ричард Паул, који каже да је критичко мишљење “Умјетност анализирања и процјене сопственог мишљења са циљем да се оно побољша”.

Зашто је важно развијати критичко мишљење?

Способност критичког мишљења одувијек је била важна, али, чини се да никада није била битна као сада, у времену сталних и брзих промјена. Хиперпродукција информација, са којим се свакодневно сусрећемо, захтијева селекцију, интерпретацију и евалуацију релевантхих информација, које нису могуће без вјештине критичког мишљења. Подстицањем и примјеном критичког мишљења долази до укључености у процес сазнавања, а самим тим до отворености за промјене, успјеха у рјешавању проблема и до самопоуздања у исказивању сопствених мисли и осјећања. Развија се критичност, аутономија и рационално размишљање, док се ствара отпорност на предрасуде, преурањене закључке и судове. Такође, као предности примјене критичког мишљења у контексту образовања и наставе су и повећање аутономије у учењу, јер ученици постају самосталнији и самоуверенији, затим унапријеђење постигнућа учесника наставног процеса, јер они ученици који знају да анализирају и критикују идеје у стању су да повезују знања из различитих области и да увиде корисност знања за свакодневни живот. Исто тако, значај развоја критичког мишљења рефлектује се и у развијању тимског рада и емпатије, јер групне активности омогућавају ученицима да чују мишљење својих вршњака, умјесто да буду упућени на сопствене мисли. На тај начин уче да сарађују, а не да стварају осуде и претпоставке.

Како подстицати и развијати критичко мишљење?

Када о критичком мишљењу говоримо са становишта наставе и образовања, можемо рећи да оно представља приступ, одређену стратегију у настави и учењу, али и њен циљ. Стављањем критичког мишљења у центар наставног процеса, трансформише се улога наставника, захтијевају се другачије стратегије образовања наставног кадра, које укључују нове методе и технике наставе, као и стварање одређене педагошке климе која ће допринијети развоју критичког мишљења. Према схватању аутора Б. Влаховића, активна настава и сви њени облици имају изузетан потенцијал за развој критичког мишљења у наставном процесу. У концепту активне наставе, улога особа које управљају наставним процесом се мијења, и од доминантне прелази у улогу сарадника у учењу. На тај начин се стварају услови да ученици рјешавају проблеме, доносе различите одлуке и повезују знања и информације, чиме стичу могућност да боље разумију оно што уче.

У дијелу који предстоји можете видјети неке од техника помоћу којих се може подстицати развој критичког мишљења.

Постављајте темељна питања

Понекад је објашњење нечега врло компликовано да се потпуно изгубимо па заборавимо питање. Како бисте избјегли ово губљење, увијек се питајте основна питања попут: колико до сада знам о томе, како знам баш за то, покушавам ли то потврдити, оповргнути, критиковати или…? Није битно нити о којој се теми ради јер та питања могу упалити за све – од историје до поп културе и других ствари.

Преиспитајте властите претпоставке

Колико сте пута претпоставили нешто па се на крају испоставило или догодило нешто сасвим десето? Сигурно пуно, стога треба преиспитати и оно што претпостављамо.

Многи генијални изуми нити теорије не би настале да велики умови попут Ајнштајна или Њутна нису преиспитивали генералне и властите претпоставке. Можете претпостављати да ћете завршити факултет на вријеме, али хоће ли се то уистину догодити?

У обзир тада треба узети све оно што се може испријечити, али и оно што вам може помоћи то остварити па се треба запитати је ли то све реално, оствариво? Овисно о томе о чему критички промишљамо можемо у та питања уврстити и неке смјернице из властите културе и друго.

Будите свјесни менталних процеса који се одвијају у вашој глави

Наше мисли су чудесне, али брзина којом мислимо може бити мали проблем када говоримо о критичком промишљању. Мозак се користи “менталним пречацима” како би објаснио оно што се догађа у нашој околини, а ово је било од одличне користи нашим прецима који су ловили и борили се с великим животињама, али одмаже нама када, на примјер, размишљамо о томе за кога гласати.

Особа која критички мисли је свјесна процеса у властитом мозгу, али и предрасуда које носи у себи те знају како оне утичу на њихове “објективне” одлуке и рјешења. Самосвијест о властитом размишљању нас већ претвара у особу која критички мисли, а примјерице ако у себи носимо малу предрасуду да су Нијемци уштогљени и “строги”, тада морамо знати да ћемо поступке новог колеге с Ерасмуса мислити оцијенити као уштогљене. Баш зато требамо бити свјесни онога што носимо у себи како бисмо могли активно критички размишљати.

Запамтите мислити својом главом, али и да нико не мисли критички стално

Најбољи алат за развијање критичког мишљења је заправо властито мишљење које нема превише дотицаја с туђим мишљењима, односно њиховим утицајем на нас.

Иако не можемо побјећи од чињенице да је на наше размишљање утицали одгој, књиге, филмови, друштво и друге ствари, треба покушати промислити о стварима кроз критичку призму те одбацити све ово од прије. То је врло тешко, али се може вјежбати. На примјер, ако ћете размишљати о истосполним браковима или о хомосексуалности тада требате своје критичко мишљење, а не нешто што сте прочитали у коментару на Фејсу и слично.

У случају да се и ви слажете с нечим што сте чули, видјели или прочитали, требате развити властите аргументе зашто се слажете с наведеним тврдњама. Ово се посебно односи на студенте јер се често у својим есејима или семинарима занесу туђим тврдњама да се скроз погубе и више не знају нити шта су они заправо мислили.

Треба бити свјестан чињенице да нико стопостотно не размишља критички цијели дан него је критичко размишљање само алат којим долазимо до властитог става о некој теми о то аргументовано и промишљено.



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Merdan Zejnelagić: Mudrost života

Svaki čovjek bar jednom u životu poželi da odćuti nekoliko trenutaka kako bi se ispričao sam sa sobom. Toliko je ljudi na ovom svijetu i baš me čudi činjenica da me još uvijek niko nije pitao ono što cijelog života ...
by Redakcija
0

 
 

Nataša Žurić: Brskovski groš u suzi Evrope

BRSKOVSKI GROŠ U SUZI EVROPE Piše: Nataša Žurić   Omrači se nebo. Krv, vihor ratnika, ukriše plač novorođenčeta. Ko si? Ja sam,  Autarijat, plahovita gorooko. Ilirski potomak. Napuštam tvoje doline. Ostaj poput...
by Redakcija
0

 
 

Said Šteta: Dozivanje

Said Šteta   Dozivanje     Kada dozivaš zimu u zjenicama je led uzalud priča kako su male ptice slomile pjesmom tek procvalu granu jorgovana kako je mjesec od nesanice blijed spustio šaku praha na tvoje lice ...
by Redakcija
0

 

 

Denis Kožljan: Krik Jasenovca

Denis Kožljan   KRIK JASENOVCA tko bio je svjedok, zna li se broj lica, gdje nestali su junaci obilježeni za odstrijel, misao jedna, topla, iskrena, odgovora nigdje, pojeli ih vuci, izgorjeli u vatri mitraljeza, progutal...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Snežana Radić: Kriv si

Snežana Radić   Kriv si   Na kraju ostaješ sam, Sve se pripisuje samo tebi, Po nešto dobro i uglavnom loše, Jer krivicu ti niko preuzeo ne bi.   Kriv si samo ti, Za svo zlo koje učinio nisi, Za to što zavoleo ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona