Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Magazin

4. Jula 2018.
 

Predstavljamo: Pjesnikinja Slađana Božić

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Представљамо Слађану  Божић песникињу и једину  жену косача на великом такмичењу ‘’Косидба на Рајцу “

Рођена је 1971. године у Алексинцу. Одрасла у оближњем селу Бован код Алексинца. Одраста на селу у окружењу деде и бабе који јој усађују љубав према селу и народној традицији, пошто од нечега мора и да се живи под утицајем својих најближих остаје да живи на селу бавећи се пољопривредом.

Члан је удружења жена „Језеро“ Бован и црквеног одбора од 2016. године. Издвојила се као једина жена косац на великом такмичењу „Косидба на Рајцу“. Са својим удружењем учествује на многим такмичењима широм Србије на којима представљају најстарија српска јела, обичаје и друге вредности свога краја.

За Слађану је од непроцењиве вредности традиција њеног краја, као и очување српске културе, православне духовности и обичаја.

У слободно време не гледа серије, и ријалити програме, него своја осећања претаче у песме. У својим песмама пише о љубави, о тужној судбини српских села која постепено остају пустаи нестају, а неретко се опроба и у шаљивим темама.

Слободно се може рећи да је достојни наследник Добрице Ерића, једна од велика  жеља јој је да упозна великог народног песника, који јој служии као узор.

Њено писање није остало незапажено, за своје писање добија и награде на песничким конкурсима; последња награда јој је друго место на песничком конкурсу, „Чувара Мојсињске свете горе“, на тему несрећне љубави Воводе пријезде од Сталаћа и његове љубе војводкиње Јелице. У јакој конкуренцији, где је прво место освојио наш еминентни писац и песник Веселин Џелетовић, а Слађана је делила дуго место са нашим признатим вишеструко награђиваним писцем и новинарем  Михајлом Меденицом.

Слађана Божић песникиња, чиста срца и жуљевитог длана , са осмехом на лицу , патријархално васпитана , да  увек поставља духовне вредности изнад материјалних настављајући традицију, чувајући српске обичаје и огњишта. А  верујемо да ће се ускоро видети и са својим песничким узором Добрицом Ерићем, чуварем ћирилице .

Јер, прелепа песникиња Слађана Божић,  живи, воли и пише срцем.

 

Награђена песма:

ЈЕЦАЈИ МОРАВЕ

Испричала хладна река

причу што се збила давно.

Да је могла тога дана

не би текла водоравно.

 

Кроз векове она тече

ал јој срећно није лице.

Пред очима стално види

смрт Пријезде и Јелице!

 

Из даљине видела је

загрљени како стоје.

Једно другом заклињу се

како смрти се не боје!

 

„Мој војводо од Сталаћа

љубав се животом плаћа“.

„Увек сам ти верна била

са тобом сам све делила“.

 

„Ја сам реку изабрала

јер сам теби љубав дала“.

„Нек ми река сад пресуди

него Турчин да ме љуби“.

 

Заплакала тужна река

због судбине што их чека.

Руке своје раширила

двоје младих загрлила.

 

Све је тог тренутка стало

чак и небо заплакало.

Једна љубав угашена

ал живеће успомена.

 

Пролазе јој тако дани

зачас цела вечност мине.

Још понекад у свом хуку

чује крике са зидине .

 

Несрећна је ова река

несрећна је у свом јаду.

Свима прича ову причу

о Сталаћу тужном граду.

 

 

Песме о пропадњу српског села

ТАМО ГДЕ ЈЕ СЕЛО НАПУШТЕНО

Питају ме одакле си родом

где је кућа твојега детињства.

На питање ја одговор немам

само суза у оку ми блиста.

 

Тамо где је село напуштено

где је коров и где трње цвета.

Ту је кућа мојега детињства

ал двориштем сад нико не шета!

 

Најлепша си кућо моја драга

ал ти нећу прећи преко прага.

Степенице воде ме ка кући,

од бола ће срце моје пући.

 

Где су сада родитељи моји

да ми врата и руке рашире.

Низ лице ми сузе бола теку

али душу не могу да смире!

 

Кућо моја и огњиште драго

једино сам овде срећна била.

Ал сам једном полетети хтела

као птица раширила крила!

 

Сада не бих за сва блага света,

већ би овде проводила лета.

Није срећа од куће далеко,

Већ је срећа кад те чека неко.

 

 

ПРИЧА МОГА ДЕДЕ

Крај огњишта док ватра пуцкета,

слушам деду од стотину лета.

Изборано и лице и руке,

тешку причу испричале муке.

Тешко време чемера и јади,

мало хлеба много више глади.

Ал’ једнаки сви су тада били,

сваку бразду сузом су залили.

 

Сува проја и свињски опанци,

руку љубе и оцу и мајци.

Празна софра само со и хлеба ,

ал’ за слогу више и не траба.

 

Брише деда кришом своје лице,

док милује косу унучице.

“Драго дете нема већа казна,

него кућа кад остане празна.

„Зато чувај и проследи деци,

Све што су нам оставили преци“.

 

Припремила: Славица  Јовановић новинар и књижевник

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Denis Kožljan: Na minus sedamnaest

Na minus sedamnaest piše: Denis Kožljan Sedamnaesti prosinac, osamdesete, prošlog stoljeća. Prošlo je dvadeset jedan sat, stojim na željezničkom kolodvoru u Beogradu, glavnom gradu Jugoslavije, cvokočući zubima na minu...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Zdravke Babić

Здравка Бабић     СВЕТОМ САВИ     У бљеску мојих мисли звјездокласја рана очију твојих љубоплавних, док послије спо...
by Redakcija
 

 
 

Damir Camić: Bila jedna jesenja noć

Damir Camić   BILA JE JEDNA JESENJA NOĆ . Mjesec vrh puta bjelasa. Pod Oknom dremlje magla snena, Iva drhti kao tršava koprena. Jesenja noć s plave lune cvjeta   I suton plamti iznad polja zvjezdanije Duša žudi ...
by Redakcija
 

 

 

Dr Suada A. Džogović: Ekonomski rast Turske – izazov za integraciju u EU (II dio)

Redakcija časopisa i portala Avlija će u nekoliko nastavaka objaviti djelove iz knjige ”Ekonomski rast Turske – izazovi za integraciju u EU” dr Suade A. Džogović   1.    Europske integracije – od...
by Redakcija
 

 
 

Asmir Glibanović: Ponavljanje završetka

Ponavljanje završetaka   Sjedio sam u polupraznom kafiću i čitao priču o selu koje je nestalo. Postalo, bilo i nestalo. To je sve. Glavni lik se neko vrijeme bori sa osjećajem nostalgije, popusti pod pritiskom, skupi ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona