Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu.
Svoje detinjstvo, kao i školske dane, provela je u svom rodnom gradu.
U junu 2003. godine završila je srednju ekonomsku školu, smer-ekonomski tehničar, a u maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company.
Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jednu zbirku priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).
Do sada je dobila nekoliko priznanja sa učesća na konkursima za poeziju i kratke priče.
Njena priča “Novi početak u Sen Tropeu” objavljena je u zborniku savremenih ljubavnih priča u izdavaštvu Kreativne Radionice Balkan.
Njena poezija zastupljena je u Zborniku poezije-stopama Alekse Šantića (u izdavaštvu Kreativne Radionice Balkan)
Član je Kreativne Radionice Balkan.
SAMO TI
Bez tebe mi sunce ne sija,
život bez tebe mi ne prija,
samo za tebe moje srce zna,
samo tebe volim ja,
srećo moja jedina,
ljubavi moja najdraža,
dođi i čvrsto me zagrli,
pa me odvedi u svet ljubavi.
Samo sa tobom
ja sam srećna,
moja je ljubav
iskrena i večna.
IDEM…
Prati me mesec žut,
obasjava mi put,
put što vodi do tebe,
idem, a srce mi zebe.
Idem, nesigurna i uplašena,
jer ne znam
šta me tamo čeka.
Da li me čekaš ti?
Srce mi zebe,
plašim se
da si srećan bez mene,
i da ćeš mi reći: “Odlazi…”
Prati me mesec žut,
obasjava mi put,
put što vodi do tebe,
idem, a srce mi zebe.
idem napred,
iako se bojim,
šta da radim
kad te toliko volim!
TREBA MI
Sama sam, hladno je,
treba mi neko
da me čvrsto zagrli,
da me ugreje,
da me nežno poljubi,
da me čuva.
Treba mi neko
da mi ruke pruži,
u bolji život da me vodi,
tamo gde je bolje sutra,
tamo gde su lepša jutra.
Sama sam, teško je,
treba mi neko
da me nasmeje,
da se samnom druži,
da mi svoju ljubav pruži.
Treba mi neko da delimo
tugu i radost
i da zajedno
dočekamo lepu starost.
