Bratislav Veljić
MOJ IJEKAVSKI
Čim bi se sagla Kamena glava, i Lisa
Potonula iza Brodareva, i Lim
Otekao nekud, u stranu
U mraku voza, bez svedoka, osim pamćenja
Ja bih ga ostavljao, kao lošu naviku
Moj ijekavski
Ratnički mi je praštao, odbijao na mladost
A ja, da se ne bih razlikovao, da me ne bi
Drugačije gledali, bojeći se podsmeha
I slična opravdanja smišljajući
Ja sam ga zaboravljao, kao neuspeh
Moj ijekavski
Sad mi se sveti, jer krv za krv
U plemenskoj podsvesti još važi kao pravilo
I mada moja pripadnost prestaje na granici
Nostalgija, nekad se nameće, i uzbuđuje
Sad je našao način da se pokajem
Moj ijekavski
Mesta na koja odlazim, da budem sam
I maštam o ženama, sve više imaju boju
Tvog kratkog zadržavanja
Na obalama klupa, na mostovima kišobrana
Postavljam ti pitanja, i podpitanja
Samo da bih slušao kako govoriš
Narečjem osvetničkim
Moj ijekavski
Bratislav Veljić je rođen 1967. godine u Ivangradu (danas Berane). Odrastao je u Lazarevcu (Srbija), gde je završio osnovu i srednju školu. Diplomirao je srpski jezik i književnost sa opštom književnošću u Beogradu. Poeziju piše od 1984. godine. Devedesetih je počeo da objavljuje po zbornicima i časopisima, ali su pesme ipak do danas ostale u rukopisu. Posle deset godina pauze (život u inostranstvu, brak, porodica, povratak u zemlju), ponovo je aktivan u književnom životu. Njegove radove je moguće videti na www.scribd.com. Redovno nastupa po beogradskim i novosadskim klubovima u kojima se poslednje tri godine odomaćio poetski klabing („Pesničenje“ u Reksu, „Totalno isti argh“ u Blue moon-u, čitanje poezije u „Crnoj kući“, „Žici“ itd).
Bratislav Veljić pod imenom Avakum Kvas (koje nosi od 2002. godine) živi sa ženom i tri kćerke na Fruškoj gori.
