Dragan Stodić
BUDVANSKA
Gde da te smestim osim u srce vruće
U iver vrata rođene kuće
Apostol slobode, heroj kultutre
Tu ću te staviti, neka te čuvaju bure
Gde da te stavim osim u zlatne rime
U rajsku baštu, u raskošno starogradsko ime
Otisak prsta, pozorište vešto
Kad sve je ništa ti si uvek nešto
Gde da te smestim, osim u predanje
Tebe je sve više a mene sve manje
U tišinu mora, u Maslinu zrelu
Tu ću te staviti, Podmainsku celu
Gde da te stavim osim u morsku penu
Osim u Veliku ljubav, osim u svoju ženu
Anđeo Gospodnji i granitna stena
Tu ću da te stavim za sva vremena
Gde da te smestim reci meni sama
U najlepšu fresku tvoga Gradskog hrama
Plažu tvoga oblika noćas sam slavio
U svoje oči svoje sam te stavio
Duh mi se Sveti ponovo javio
U svoju dušu već sam te stavio!
U svoju večnost već sam te stavio!
