Ђура Шефер Сремац
ЕХ, БРАНКО, БРАНКО
(Бранку Ћопићу: 1915 – 1984)
.
ДИВ ПОД ГРМЕЧОМ
(песма од наслова)
.
I
.
Нема лепшега дечјега раја
Од Бранковога „Прокиног гаја“.
.
Мудре му беху мисли старе:
Паметно је „мамино мудро магаре“.
.
„Орлови рано лете“ у свет бели
Детету родитељ то не жели.
.
Лепе су „магареће године“ –
Ружне, кад памет света нам сине.
.
„Босоного детињство“ не зна бога
Јадна су дечица босонога!
.
„Сеоско гробље“ скрива нам тајне:
Живота године не беху сјајне.
.
У Бранковој „башти сљезове боје“
Бисери мисли и данас стоје.
.
II
.
Налутао се
Стазама и богазама
Босоногог детињства
Врлетима Подгрмечја.
.
Тумарао световима
Лептирова и медведа
С вилењацима друговао
Испод крила змајевих
Душу напајао
Нестварном бојом сљезовом
Деда Радових очију.
.
Водио своје и туђе ратове
По беспућу без свитања
Црни га коњи прогањали
Још од светске војне.
Не уловише га бојовници.
.
Досетком из уста народа
Магле и тмине одагнавао
Храбриле га делије са Бихаћа
Штитила стража бронзана.
Сурово срце шеталице
На часовнику живота
Закуца дамаром вечности:
„Био једном један Бранко…“
