Đura Šefer Sremac
(R)EPIGRAMI
Školske klupe sve su nam praznije
pod klupom se „bela roda“ krije.
Knjiga je ljubav što večno traje
nepismen za njom uopšte ne haje.
Idoli su deci negativci,
đaci su nam mekušci, mezimci.
Upala mi je sekira u med –
med đacima jadan pravim red.
Oj, prosveto, baš si pobelela –
kosa bela, sudba pocrnela!
Plaćaćemo i osnovnu školu
po komadu đaka, k̓̓ ̓ o po volu.
Divno sija svet nam finansija
i bez rada politika prija!
Bez obraza čovek se omasti
kad se hvata političke vlasti!
Obrću se milioni, brale,
i dinarske i evrićke skale!
Političar k’o ljudi ostali –
od dobrica zloće su postali!
Kad bih im’o na gomili para,
saznao bih šta budala stvara!
MISLI MUDRICE PERICE
Oduvek nam Perica mudrica –
šale stvara, a ozbiljna lica!
Nastavnice, ja mobilni nemam,
a na času bez njega – zadremam!
Ko će znati kad je pisac rođen –
dajte dvojku, biću preporođen!
Nije važno šta je pisac pis’o,
važnije je – za kim je uzdis’o!
Mama, mama, ja ulovih zeca!
Crni sine, opet dobi keca!
Joooj Perice, počni već učiti!
Ja već učim – fudbaler ću biti!
Školicom nam hara „bela kuga“…
‒ Mama, hoćubatu, malogdruga!
Devojčice, mazne mezimice,
mi dečaci – razigrani jarci!
Šta će meni lažna istorija,
nastavniče, meni odmor prija!?
Matematika je baš čudna nauka,
od brojeva spopada me muka!
Neću, mati, posao zidara,
bolje rušim, za to imam dara.
Šta me briga što samuje knjiga
to je keve i ćaleta briga.
