Dušan Dojčinović
Iščekivanje
Majka, iščekuje
tatka će naiđe,
Dok niz, b’s’m’ci,
s’m se skiđa vetar, vruć
Stiska ruke,
po malko naplakuje,
tatka da namine,
Još ga takoj, iščekuje.
Otišo je tatko,
kude, nema suze,
rekja bi na majku,
al’ se uapem za jezik,
Možda ne veruje
u toj ko ja,
i pa nek tatka iščekuje.
Otišo je on,
kude nema suze
i pušća gi majka,
zamišljena takoj
u sparnu sobu,
bez njega,
Ko u praznu kuću,
misli, tatko će naiđe
na pohovani pileći fileti,
i posnu supu, vruću.
Ja sam se ko bagrem
potulija,
iz crkvu, žurim
dožale mi,
nešto sam se setija,
kako se pop, na liturgiju,
i za onej, pokojni,
Ko ja za tatka,
njega, sam imao, na pamet
pomolija.
Majka, si nosi tugu,
tešku ko tuč,
crninu, nosi,
neje gu skinula
brat od čiču, misli
da je prošla godina
a kako tatko ode,
s’m četri, meseca su minula.
pisano: 03. 07. 2022.
