Dušan Dojčinović
ŽUTA JABUKA
.
Šušti, bela svila,
kaplje s krova mesečina,
kad bi barem dobra vila
spustila me do tvog oka,
ej, napila se duša moja,
onog starog nespokoja,
pa prstima kroz gitaru,
sad pokreće pesmu staru
.
Iz rđavog starog oluka,
noćas lije kiša najjača,
da si tu pa da zaspim,
ovako se noću kasnim,
i o tebi puno razmišljam.
.
Sto svirača, jedna pesma,
sto splavova, rukom veslam,
preko mora tebi moram
na jastuku žuta jabuka.
.
Iz rđavog starog oluka,
noćas lije kiša najjača,
da si tu pa da zaspim,
ovako se noću kasnim,
i o tebi puno razmišljam.
