***
Neću da ti otvorim vrata
iako zvoniš već treći put
ruke su mi se pretvorile u krošnje
i mogu da zagrlim ceo svet
želim da zagrlim ceo svet
nas univerzum stalno kažnjava
neću da otvorim vrata
nisi mi potreban
a i osećam logoreju kako kulja u meni
i neću da te nazovem imenom
koje mi nećeš oprostiti
ostavi ispred samo svoju senku i idi
ja ću je ušiti u sebe i uvek ćeš biti moj
ali ti danas neću otvoriti vrata
