Duško Dražić, rođen 13. 09. 1990. u Pakracu. Diplomirao ekonomiju u Novom Sadu.
Pesma za „vreću buva“ uvrštena u zbirku „Vršačko pero 15“
PESMA ZA „VREĆU BUVA“
Imao sam psa Runi se zvao,
isto ko onaj „crveni đavo“.
Okretan, hitar, brži od vetra,
bio je dug ni pola metra.
Nisam mislio da ću to reći,
nedostaje mi taj đavo pseći.
Nemiran duh njuška suva…
Kako mi fali ta vreća buva!
Crno bela šarena lopta,
što se oko nogu mota.
Grickao repić,nameštaj,kosti…
Obuću,noge kad dođu gosti.
Koliko smo puta po dvorištu bosi,
tražili obuću što pseto odnosi,
sad se opet na pragu izuva…
Kako mi fali ta vreća buva.
Znao je kokoške da ganja i vija,
i s patkama šale da zbija,
zbog njega mnogo golih je šija,
grdi ga mati… grdih ga i ja.
A bio je prava napast i davež.
Sad mi fali njegov lavež.
Dvorištem grozna tišina gruva…
Tako mi fali ta vreća buva!
Izleteo on je pravo na drum.
Nisam stigao reći ni beži!
Čuo sam samo to grozno bum!
Videh ga kako u krvi leži…
Neki bi rekli obično pseto.
Ko je još lud za njim da žali.
A meni ga žao,žao mi eto…
Tako mi fali taj kerić mali!
Da sam ga bolje čuvao pazio,
manje ga grdio, više ga mazio,
sad bi on bio i dalje živ…
Izvini psiću ja sam kriv!
Ako smrt nije isto što kraj!
Ako i psi idu u raj…
Molim se Bogu da mi pričuva…
Tu malu krznenu vreću buva.
14. avgust 2014.
http://www.besplatne-slike.net/zivotinje/pas/slides/crno-beli-pas.html
