Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

25. Februara 2013.

Dvije pjesme Dragana Nedimovića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

ČEKAM

 

Čekam.

Ceo život nešto čekam.

 

Čekam da izađem iz kratih pantalona,

čekam prvu ljubav,

čekam da završim školu,

čekam da izađem iz vojske,

čekam da se zaposlim,

čekam platu,

čekam sledeću platu.

 

Čekam avion,

čekam voz,

čekam autobus, trolejbus i tramvaj,

čekam zeleno na semaforu,

čekam lift.

 

Čekam tebe,

čekam tvoj dobar dan,

čekam tvoj osmeh,

čekam tvoju lepu reč,

čekam tvoj poljubac,

čekam da raspremiš krevet.

 

Čekam da prođe rat,

čekam da prođe ovaj mir,

čekam neki drugi mir.

 

Čekam da uđem u crkvu,

čekam da se pomolim i upalim sveću.

 

Čekam da osetim ljudsku dobrotu,

čekam da vidim poštenje,

čekam da bilo ko ispuni datu reč.

 

Čekam proleće,

čekam novi iznajmljeni stan,

čekam novi posao,

čekam leto,

čekam novi polovni auto,

čekam nove snimke stare muzike,

čekam jesen,

čekam drva za ogrev,

čekam kišnu kabanicu,

čekam zimu,

čekam nove nepromočive cipele,

čekam duge i hladne noći.

 

Čekam da stoka shvati da je stoka,

čekam da ljudi shvate da su ljudi,

čekam da lažni bogovi postanu kaluđeri.

 

Čekam Bogojavljensku noć,

čekam ispunjenje želja,

čekam da se ostvare nadanja,

čekam, bre, tako male stvari.

 

I u svom tom čekanju,

pogledao sam u ogledalo.

Naravno, malo sam sačekao da se priviknem na sliku.

Na šta ja ovo ličim?!

Čekanje mi je dalo pravi čekalački izgled.

Upali obrazi,

bezbojne oči

i duboke bore.

A ja još čekam neke stvari.

Šta još, bre, treba da čekam?

Dižem ruke od svega.

Šta sam dočekao, dočekao sam

Ostaje mi još samo jedna stvar

koju ću da čekam.

Umiranje.

Čekaću, pa koliko traje.

Ali uopšte ne brinem.

Smrt ne ume da ne dođe.

 

 

VRATA     

 

Zatvaraju se čim stanem pred njih

i pokušam da prođem.

Zlokobno i sa treskom

zatvaraju se sva vrata.

I ona obična drvena,

i staklena,

i blindirana.

Privatna i poslovna vrata,

vrata od ulaza u zgradu

i vrata od dvorišta.

Sva vrata koja postoje,

a pred koja sam došao

sa verom u one

čije je ime na njima.

 

Ponekad se neka odškrinu

koliko dopušta

dužina unutrašnjeg lanca,

a onda se, naravno,

bezdušno zalupe.

 

Neka se opšte i ne otvaraju

bez obzira koliko uporno

zvonio, kucao ili lupao.

Kamere snimaju.

Unutra šapat,

prigušeni koraci,

i režanje pasa.

 

Vrata koja mi se plaze,

koja mi se kurvinski kikoću

ili bezglasno keze,

vrata koja bljuju.

Ali se ne otvaraju.

 

Kunem kao odbijeni prosjak

i vrata

i njih iza vrata

i sebe ispred vrata.

 

 

Dragan Nedimović, rođen sam iz potpuno nepoznatih razloga 20. aprila 1950. godine u Beogradu gde još uvek živim, pa dokle traje. Pored toga što sam se tog dana ja rodio, taj datum je poznat po još nekim svetski poznatim ljudima, ali ne bih sada o njima. Nisu baš svi popularni. Počeo sam da pišem sa nekih dvadesetak godina života. Onda sam napravio veliku pauzu baveći se stvarima koje su za većinu današnjih mladih ljudi samo nedokučivi san, a vratio sam se pisanju zahvaljujući velikom, a na žalost pokojnom, Dušku Trifunoviću čije su ocene mojih radova bile presudne da nastavim. Pesme su mi objavljivane u književnim i dnevnim novinama, kao i u raznim zbornicima poezije. Bilo je nekih pobeda i nagrada na konkursima poezije na prostoru bivše Jugoslavije i na koje sam veoma ponosan, jer u većini slučajeva nije primenjivan nacionalni ili prebivališni ključ. U većini slučajeva! Neke od pesama su i muzički obrađene (izvođači YU grupa, Anelidi, Disciplina kičme, Grupa Rok, Generacija bez budućnosti, Dušan Prelević, Nenad Stekić, Novosadski Big Bend…, kompozitori Gabor Lenđel, Dragi Jelić, Zoran Simjanović, Bora Đorđević…). U periodu od 1969. do 1977. godine bio sam reprezentativac Jugoslavije u atletici. Dugo godina sam radio i kao sportski novinar za novine iz Beograda i Zagreba. Nemam objavljenu knjigu što me ne čini posebno nesrećnim, ali verujem da ću do kraja života uspeti da prevarim nekog pokrovitelja da u ime umetnosti napuni nezasite izdavačke stomake.



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Dr. Bisera Suljić-Boškailo o ”Ženi bez kišobrana” Anele Fetić

Dr. Bisera Suljić-Boškailo     Anelina zbirka svjetlucavih pjesama – Žena bez kišobrana     I sam naslov knjige «Žena bez kišobrana» budi poetsku sliku u čitaocu – zagonetna žena na kiši – b...
by Redakcija
0

 
 

O Skenderu Kulenoviću (1910-1978) iz Enciklopedije Bošnjaka Nazifa Veledara

U znak sjećanja, na Skendera Kulenovića, autora romana “Ponornica”, koji predstavlja najbolju književno-jezičku afirmaciju bosanskoga jezika, za godišnjicu njegove smrti (25. 1. 1978 – 25. 1. 2023), objav...
by Redakcija
0

 
 

40 godina od smrti Avde Hume – ENCIKLOPEDIJA BOŠNJAKA dr. Nazifa Veledara

HUMO, Avdo (Mostar, 1914 – Opatija, 24. 1. 1983), član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) od 1935. godine, vijećnik AVNOJ-a, član Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske (NOV), potpredsjednik Zemaljskog antifa...
by Redakcija
0

 

 

Razgovor sa Markom Vešovićem: Porodica je najvažnija od svega na svijetu

Razgovori sa piscima: Marko Vešović   PORODICA JE NAJVAŽNIJA OD SVEGA NA SVIJETU   Iako već dugo živi u osami, pjesnik, prevodilac i polemičar, profesor Marko Vešović je zahvaljujući Faruku Dizdareviću prihvati...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Radio Slobodna Crna Gora – 5

RADIO SLOBODNA CRNA GORA Ovaj projekat finansira Ambasada SAD u Podgorici. Mišljenja, nalazi, zaključci ili preporuke koji su ovdje izneseni su stav autora i ne odražavaju nužno stav Stejt dipartmenta/Vlade SAD. RADIO SLOBO...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange