Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

19. Aprila 2013.

Dvije pjesme Milana Mitića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Milan Mitić

 

PESMA ZA MOJU CRNOKOSU II

 

Prodajem dušu golu i bosu.

Trideset godina staru.

Može i zamena za jednu crnokosu.

Prodajem dušu svoju umornu.

Odevenu u neku boju sumornu.

Ti meni đavole moju crnokosu.

Ja tebi dušu svoju umornu.

Dušu  prodajem za moju crnokosu.

Pa neka dobijem i po nosu.

Od njenog muža ili brata.

Pa nek’ i poginem od tuče i rata.

Dajem svoju dušu praznu.

Za snove živopisne.

Za oči njene crne.

Za crnu njenu kosu.

Za kosu mirisnu.

Za miris jeseni.

Van one bolnice.

Van one sobe.

Želim da je vidim.

Lutam danima umoran, bolestan.

Prolazim pored bolnice po sto puta na dan.

Posmatram vozove, autobuse, automobile.

Upoznajem taksiste, pitam za moju crnokosu.

Ali nje nema.

Šaljem joj cveće koje nikad neće stići.

Zaobilaznim putem preko afrike i azije.

Preploviće sva mora i okeane.

Preleteće planine i šume.

I stići će, ali kasno, kad ja budem već davno mrtav.

Kad ona bude već odavno mrtva.

Stići će tako njenim unucima, ili ko zna već kome.

Hiljade buketa uvelog cveća, i stotine pisama.

A oni neće znati šta je to.

Neće prepoznati slova i reči.

Neće govoriti rečima kao mi.

Neće znati da sam je voleo.

Jer  neće znati šta je ljubav.

Ni ona neće saznati da sam je zavoleo.

Nikad neće saznati da sam prodao dušu svoju umornu.

Da sam dao dušu svoju bosu.

Za moju lepu crnokosu.

Ali sve beše uzalud.

Moja crnokosa je imala muža.

A ja otišao negde daleko, potpuno lud.

I još je želim, još je tražim.

I opet prodajem dušu golu i bosu.

Sada već sto godina staru.

Povoljna cena, može i zamena za moju crnokosu.

 

VLASNICIMA OVOG SVETA  II

 

Na trgu sam hranio crnog gavrana.

Hranio sam ga svojim uspomenama

Hranio sam ga danima.

Pre toga sam lutao od grada do grada,

sa jednom vrećom prepunom strahova.

Sa usamljenim rukama.

Sa umornim nogama.

Nudio se neutešenim ženama-bežao od sebe samoga.

Usta su mi bila prepuna ćutanja,

iz njih je izlazila tišina, tama,

i smrad ovog sveta.

Reči su podsećale na zemlju zaraslu u korov,

na kuću napuštenu bez ljudi,

na ognjište bez vatre.

Moje telo je venulo za dodirom.

Moje oči prestale da traže.

Moja pluća su udisala teskobu.

Moje srce vapilo za nekim.

Na trgu sam video crnog gavrana,

Ležao je mrtav.

Umro je od gladi.

Ili je možda otrovan hranom.

 

Fotografija0182Milan Mitić rođen 1982. godine u Prištini. Završio Gimnaziju i studirao Sociologiju. Pisanjem se bavi više od deset godina. Piše poeziju i prozu ali još uvek nije objavio knjigu. Zastupljen je sa nagrađenom pjesmom ”Čovek iz pojasa Gaze” u časopisu Avlija i zborniku najblje poezije u regionu Novi mostovi / Нови мостови. Živi u Kruševcu.



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Denis Kožljan: Baklava

Denis Kožljan   BAKLAVE završiše mjesec Ramazana, post u ustima, molitva u srcu, čiste namjere, oslobodiše se čovjek krutosti duše, komad kruha i čaša vode učiniše čudo, dalo se izdržat kao i godinama, vjekovi...
by Redakcija
0

 
 

Kenan Sarač: Zašto plačeš hadžinice

Kenan Sarač   ZAŠTO PLAČEŠ HADŽINICE?   Zašto plačeš hadžinice? Za čim tvoja duša vehne? Za čim tvoje srce čezne? . Zašto stojiš sama pored Ćehotine zagledana u daljine? Gledaš Carevu džamiju i Gornj...
by Redakcija
0

 
 

Dušica Jovičić: Neću da ti otvorim vrata

*** Neću da ti otvorim vrata iako zvoniš već treći put ruke su mi se pretvorile u krošnje i mogu da zagrlim ceo svet želim da zagrlim ceo svet nas univerzum stalno kažnjava neću da otvorim vrata nisi mi potreban a i ose...
by Redakcija
0

 

 

Braho Adrović: Presuda (Najbolja pjesma za 2018. godinu po izboru časopisa ”Avlija”)

Braho Adrović PRESUDA Zapamtiće zemlja,vazduh, voda Sve na svijetu ima svoju priču Trag će uvijek ostat od naroda Svi tragovi i tebe se tiču Kada dođe vrijeme i zanijeme ljudi I kamen će progovorit’ jasno Neki novi...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Poezija Emine Marukić

Emina Marukić     VULKAN . Šuti ugašeni vulkanu od prašine Jer skučeni su ti vidici u svemirske daljine Niko tvoje emocije ne zna i ne sluti i zato samo šuti, šuti Ne ti ne mozeš izazvati svet, gazeći u minsk...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona