Иван Лаловић
ЋОРАВ ПОСАО
Ја сам онај из оне колевке,
кога који грам је делио
да не заврши у инкубатору,
млеком смириван мајчице моје.
Ено лопте којом сам разбијао
прозоре, грозни комшилук
хтео да разапне ћалета.
Ту је дневник из 80-их,
све сама женска имена,
инвентар неузвраћених љубави,
патња, пријатељу, једног обичног
мршавог занесењака.
У саксијама цвеће, одржавам га
снагом жениних конклудентних радњи,
уз пет-шест склекова
и десет чучњева дневно.
У 15,30 напуштам радно место,
папире остављам незакључане,
чикам органе гоњења.
На кухињском столу, у кутијама, на поду,
објављене збирке песама, часописи,
којима се не враћам,
да се не подсећам узрока
што су ми однели нервне завршетке,
донели гастритис,
хиљаде оваца у ноћ.
Има један што ми каже
доктор си за ћорав посао,
опседа ме, дира, заказује састанке,
бежим му, да ме не убеди.
