Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

23. Septembra 2021.

Izabrana poezija Aleksandre Đorđević

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Aleksandra Đorđević

 

 

Na početku ljubavi

 

Nemoguće da se ne znamo od ranije,

da si usput pokupio srce moje.

Mora da je nekad bilo neko dvoje,

moje lice, usne tvoje.

 

Nije mi teško da te slušam, naprotiv.

Znam da ne moram, ali želim.

Da predstave o svetu kušam,

da krijem stidom koliko te želim.

 

Ne plašim se momačkih igara,

ne krijem iza priča što ih scena stvara;

činiću i učiću, na prstima poćiću

kad prohteš, svedok je želja ona prava.

 

Nemoguće da se ne znamo od ranije,

da mi tek tako nudiš srce svoje.

Mora da je na svetu bilo mesta za nas dvoje

nekada… osmeh moj, ruke tvoje.

Nemoguće da se ne znamo od ranije…

 

 

Svi ukrasi majke

Noć je.

Stan prekrila tama.

A ona, misleći da je sama,

pred ogledalom stoji,

skida teret prohujalog dana.

 

U dnu…

 

Mesečina.

Snop svetlosti na lice joj pada

u krugove modre, tamnije od noći,

uviru brige, pospane oči. Sad vidi:

Nije više mlada.

 

Svet spava.

Prsti po trbuhu klize,

miluju brazde, a koža žedna

ne blista ko nekad,

sumnja da li je ljubavi vredna.

Ruke joj prazne.

Sa neba pada zvezda.

Zateže pojas,

al’ ne može,

sve steže i boli,

polako pada,

dal’ može takvu neko da je voli.

 

Tišina.

Kap po kap, suza vlaži.

U uglu sklupčano dete,

oko veliko –

Mama, zašto plačeš, kaži.

Ništa, moj svete,

spavaj dalje.

 

Na krilima…

San se klati.

Noć čuje, poruke šalje.

Ne može vreme da vrati.

Ruke deteta oko vrata

ko kazaljke oko sata,

poljupci topli –

kako si lepa.

 

Svetlost se lomi,

pali i gasi,

sve brazde i bore

duboke ko more

njena su čeda, njeni ukrasi.

I sve manje boli –

ne budi slepa.

 

Reče tiho i zaspa.

 

 

Život je poezija

 

Ljubavi,

možda ti ne govorim dovoljno često

jer sve mislim da znaš,

dok ćutimo sklupčani pod oblakom,

tvoja ruka oko mojih snova,

a nad nama reka.

Protiču brojevi i zvezde,

pršte osmesi, gube se u daljini…

Pa odjednom počnu da grme

pečati, zavodi, potpisi,

kamate

traže svoje

učitelji, gradonačelnici, predsednik,

jedno dete, drugo dete,

treće, četvrto

naplaćuju pelene,

dobrotu,

ukidaju san,

slobodu,

škrtare na rečima.

Škripe gume,

čeka pošta, zvoni banka,

cenkaju se limari,

psi laju, komšije skaču,

reže i prete,

a staza duga

i promaja je,

a ja srećna što ovaj maraton sedimo zajedno.

Dok voz prolazi,

mi kaskamo

sa torbama punim ljubavi,

sijaset vagona već promenili,

eno niže ih se još sto,

a ja htedoh da ti šapnem

u opkoračenju,

između pisaka,

da si bez zapete

moja krajnja tačka ti.

 

 

Aleksandra Đorđević je rođena 1984. u Sremskoj Mitrovici. Rano detinjstvo je provela u Kanadi, gde je završila prvi razred, a zatim je nastavila školovanje u Srbiji, gde je diplomirala italijanski jezik i književnost. U Kelnu je diplomirala engleski jezik i književnost, a u Diseldorfu živi i radi. Majka je četvoro dece i autor romana “Devet godišnjih doba (2018) i “Trans: Mi u česticama vremena” (2020). U pripremi je treći roman, “Život posle smrti”.

Istaknuta slika: Autopertret

 

 

 

 

 

 

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Ana Grdović: Pristajem

Ana Grdović . PRISTAJEM . U ovim vremenima bez sluha i vida omeđena logikom razuma pristajem jedino na vlastitu viziju ljubavi . Pristajem na tijelo oslobođeno od svake boli što se omatala oko duše kao bršljan . Ne prizna...
by Redakcija
0

 
 

Marija Juračić: Moja rijeka

MARIJA JURAČIĆ   MOJA RIJEKA . Moja rijeka teče tiho obale su njene strme sva od zlata, sva od srebra od bisera i od srme. . Moja rijeka, mjesečina sva od pjesme, starog vina sva od snova, sva od sjaja smijeha, suza osjeć...
by Redakcija
0

 
 

Poezija Ane Grdović

Ana Grdović . MOŽDA . Svoj kišni oblak odjenem kad posebna sjećanja zadrhte pa oči zaklopim, osjećaj zatomim i utkam želje u sivilo svoje. . A noću, kada se kiša smiri i očisti ulice mojih riječi, jer sve do sada isp...
by Redakcija
0

 

 

Habib Mandžić: Mojoj unuci Mimi

Habib Mandžić   MOJOJ UNUCI MIMI Uz tebe sam, draga moja Mimi… Hajde, popni se na djedovo koljeno! Ti si moja kontinentalna ljubav i cijeli svijet koji niko ne dijeli… Gledam tvoje nježne malene ruke, briše...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Poezija Bakire Mavrić

ZAMISLITE . Zamislite sada deco život bez mame, to vam liči poput dna duboke jame, a ničeg nema sem vas i tame, tu se misli vaše negde osame. . Zamislite da nema očeva, onda ne bi bilo ni ratova ni mačeva, zajedno da gled...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange