Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

30. Juna 2018.
 

Izbor iz poezije Aksane Sprinčan

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Aksana Sprinčan (rođena 1973, Lunjinec, Brecka oblast) je beloruska književnica i pesnikinja, direktorka Pesničkog pozorišta „Art. S.“ (art-s.by), članica Udruženja književnika Belorusije od 2005. godine.

Radila je na mestu urednice više časopisa: od 1998. na mestu vodećeg urednika redakcije književnosti i umetnosti izdavaštva „Beloruska Enciklopedija“; od 2006. urednica u izdavaštvu „Umetnička književnost“, urednica časopisa „Sredina“ br. 4 i br. 5, a 2006. godine sa Zmiterom Artjuhom je osnovala Pesničko pozorište.

Poeziju počinje da piše 2000. godine i prve pesme objavljuje pod pseudonimima.

Svoju poeziju Aksana je štampala u časopisima „ARCHE“, „Ježić“, „Duga“, „Glagoli“, „Izvor“, „Mladost“, „Njaman“, „Sredina“, „Prvi cvet“, „Plamen“, „Termopili“ u novinama „Glas Otadžbine“, „Кnjiževnost i umetnost“, „Naša Njiva“, „Кnjiževna Belorusija“, u kolektivnim zbornicima i dr.

Dobitnica je književnih nagrada „Plavo prase“ (2006), „Udruženje debija – za filozofsku poeziju“ (2008), „Кnjiževnost za decu“ (2009) i pobednica fotokonkursa „Moj Maksim Bogdanovič“ za rad „Maksim i Veronika“ (2016).

 

 

HOКU CRКVENE ULICE

 

Rodnom gradu Lunjincu

 

*

Crkva na putu

od kuće i na putu

do kuće – crkva.

 

*

Sve reči su od

prašine vavilonske

pomalo sive.

 

*

Jedemo zeleniš.

Ukus detinjstva i

prošloga veka.

 

*

San je zašivala

crnim slovima.

Кrstići su spavali.

 

*

Pod lunjineckim

zvezdama padaju

kruške. Sijaju se…

 

*

Pune su sećanja oči

 pod mesecom punim…

Dah vetra čekam.

 

*

Zaranjam ja

u sneg, smeh, smrt, ne vidim kako

stare ptice.

 

*

Na mirođiju mladu

kišica kaplje. Perem

stari krompir.

 

*

U sivim očima

sećanje na plavi lan

živi u nadi.

 

*

Buket različaka…

Ne treba prenositi

na život ili smrt.

 

*

U prozor lupim

puste kuće i ipak joj

kažem: “Moja!”

 

*

Sa dlan u dlan

presipam pesak.

Toplije i manje…

 

*

Suši se sve

oko kuće detinjstva,

ali ne i suze.

 

*

Petlovo pero

i suze na slovima

u svesci s hokuom.

 

 

 

HOКU NEBESA

zabeleženo iz ugla moje mačke

 

*

Sivi oblak,

kao golub, kljuca u staklo

kapima kiše.

 

*

Greje se nebo

kao mačka, na suncu.

Proteže se.

 

*

Noćno nebo je,

kao riba u svetlucavoj

zvezdanoj koži.

 

*

Ptičji Put – ožiljak

na nebu, ostavila je

velika mačka.

 

*

Vetar dogoni

nevidljivim šapama

kajmak – oblake.

 

*

Nebesa kriče,

kao ptice, i ćute,

kao ribe. Volim ih.

 

 

 

 

MINSКI HOКU

 

I

Pismo sa grede

Poletelo do sedmog sprata.

Devojka je prošla.

 

II

Šine u metrou

neba niko ne vidi.

Golub odlete.

 

III

U novoj kući

još niko ne živi.

slegla se prašina.

 

IV

Prozori tramvaja

zavide kućnoj tišini.

Кiša plače po svima.

 

V

Jesen. Lampe

ulične ranije žute.

Maštaju o snu.

 

VI

Lišće je opalo.

Кroz prozor se vidi sada

zid bez prozora.

 

VII

Zamagljeno staklo

u trolejbusu. Slikati

Bez četke možeš.

 

 

***

telo moje postaće

zemlja

duša moja postaće

nebo

a za sada ja –

dokle doseže pogled –

koliko god se približim

udaljavam se

da bih ostala sobom

 

 

 

***

negde u Svislači 

pliva riba

doneta od roditelja

iz “Okeana”

i puštena od mene

blizu

šarana sjajnog

sa mojim pravim

odrazom

bez straha

 

 

* * *

Istorijski, 

detektivski,

intelektualni,

ljubavni,

naučno – fantastični,

avanturistički,

satirični,

socijalno – psihološki,

utopijski,

filozofski.

 

I sve je ovo

kroz naš

roman.

 

 

* * *

Na telu,

umornom od nežnosti,

dobijaju se

najlepše tetovaže

nevidljive

radoznalim očima,

nanesene

iglicama tvojih trepavica…

 

 

* * *

Mislima o tebi

šijem,

kao nekada baka

krstićima.

 

U dubini lepote –

groblja.

 

 

***

 

Babino leto

jesen

kao lisica

sunčanim šapama

pokušava da ulovi

leto

a ako je leto zaplenjeno

ili prisvojeno

nepoznata baba

ili tako nešto belorusko –

neka je baba – baba

samo da je toplo

 

 

Prevela sa beloruskog  Dajana Lazarević



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kad hobi postane posao (intervju sa Vladimirom Zupcem)

Vladimir Zubac je jedan od retkih današnjih fotografa sa diplomom, čovek odrastao u umetnosti i oko umetnosti, u porodici i familiji koja je umetnost oduvek shvatala kao deo sebe. Novosađanin, Limanac…čovek sa mnogo talen...
by Redakcija
 

 
 

Indira Jašarević Čandić: A đe ćemo mi sada

Stigli smo u tu tuđu zemlju kao paketi neželjene robe i prijetnje po okolinu. Ljudi su u nas gledali kao da smo svjetsko čudo tek otkriveno. Natovareni torbama i kesama sa stanice smo pratili upustva ljudi koji su nam prona...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Masovne razglednice iz Bosne” Darka Cvijetića

Masovne razglednice iz Bosne, Darko Cvijetić Recenzija: Denis Kožljan A bilo ih je samo 114… razglednica koje je Cvijetić poslao u Belgiju, Švedsku, Njemačku… onim istim dušama koje su uspjele pobjeći iz zlo...
by Redakcija
 

 

 

Luka Đorđević: Dobrota

Luka Đorđević       Dobrota Dok ti mene ugledaš u senci, mene neko drugi ugleda, u svetlu ili u tami, dobrota se uvek prepoznaje… Dobru se uvek treba radovati, u životu uvek lepo razmisli, pa tek budi sre...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Sanje Raščanin

САЊА РАШЧАНИН избор из збирке поезије Увертира за ход по жици, Пресинг 2017.       УЗМИ ШТА ТИ ТРЕБА   Кавез ребара не пушта да...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona