Jelena Kočović
Ranjeno srce
.
Bili su to srećni dani,
puni radosti.
Tad smo bili zaljubljeni,
veseli i nasmejani,
šetali smo zagrljeni,
na večnu se ljubav kleli.
.
Grejalo me telo tvoje
u dugim noćima,
ljubile me usne tvoje
sve do svitanja.
.
Iz oka mi suza krene
kad se svega setim,
više nisi pored mene,
a još uvek ja te volim,
ja te želim.
.
Bole usne neljubljene,
boli srce ranjeno,
srce pati, duša vene
od kad nismo zajedno.
_________________
Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu.
Živi i radi u Kragujevcu.
Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jednu zbirku priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).
Dobila je nekoliko priznanja sa učesća na konkursima za poeziju i kratke priče.
Njene radove redovno objavljuje časopis Avlija Rožaje na svom portalu.
Njena priča i poezija zastupljene su u zbornicima Kreativne Radionice Balkan.
Član je Kreativne Radionice Balkan.
