Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

27. Marta 2020.

Jelena Trajković: Zavičaj

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Jelena Trajković

 

ZAVIČAJ

 

 

Dok lutam sama godinama dugim,

shvatam jednu istinu strašnu:

magla, obavijena omotom drugim,

prikaže se kao magla tek kad skineš mašnu.

 

Ulice tuđe takse naplaćuju, varaju

isto kao On, doktor za prevaru.

Svi koji su otišli više se ne vraćaju,

al’ svi negde plaču dok se prave kako pevaju.

 

On je simbol izdaje, kratak nervni slom,

on pliva u svojoj magli, k’o svako bez obraza…

Pobegla sam da pronađem sebi novi dom,

jedan dan bez izdaje i jutro bez poraza.

 

Ali nije isto i nikad neće biti…

Svaki drugi grad mi je tek prolazna stanica.

Mogu bežati, mogu se doživotno kriti,

ali kad od sebe bežiš – ne pomaže granica.

 

Ja sanjam o svojoj kući, o sreći.

Otišla sam, drugi su me bezuspešno lečili…

Možda se vratim, teško je reći,

da pitam sve prijatelje što me nisu sprečili.

 

Da im kažem svima: hvala, ali greška,

život me je slomio, sreću nisam našla…

Da se pozdravim sa njima, opet, srca teška,

pa da odem – već sam jednom iz doma izašla…

 

Život oblikuje nebo svakome po meri,

smenjuju se svakodnevno pakao i raj…

Svako svoje gnezdo svije, a mi, dezerteri,

retko dobijemo bajku i svoj srećan kraj.

 

Borim se, ne dam duhu da klone,

molim se za prijatelje svoje izdaleka…

Al’ volja, k’o neprijatelj, u sivilo tone…

Borba nema milosti – ne prašta, ne čeka.

 

Ja živim brzo i želim mnogo,

neću ni živeti, ni sanjati doveka…

Pred svima čuvam svoj dom i branim strogo

sve što je od mene napravilo čoveka.

 

Pričaju mi, svi koji me znaju,

da u rukama nosim srećnu zvezdu…

Ja, na mukama, shvatim tek na kraju

– srećan je onaj ko spava u svom gnezdu.

 

Ja nisam te sreće, volja mi je načeta,

život me je izdao i put me je zaneo.

Svaka rana koju nosim, ko god da je naneo,

najviše boli tamo gde je začeta.

 

Zato bežim od svega što najviše volim

i molim se svakog dana za sve svoje ljude…

Plamen bih gasila rukama golim,

samo da svima njima dobro bude.

 

Sve je dim, pepeo i prah,

razmišljam slomljena svetom putujući…

Sve je prašina, magla, borba, strah…

I samo želim da dođem kući.

 



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Sanela Halković o ”Ženi bez kišobrana” Anele Fetić

Poetska zbirka “Žena bez kišobrana” autorice Anele Fetić   Valja početi od početka. Od naslova. Ne dešava se često da naslov tako potpuno i jasno oslikava cijelu zbirku, kao što je to slučaj sa ovom poetskom z...
by Redakcija
0

 
 

Danijela Nina Stanković: Bravo za klovna

Danijela Nina Stanković . BRAVO ZA KLOVNA  . (Minja Peković) . Pali se svetlo uhvate li te nemiri, žmarci uhvati li te žalost ožegao te ovaj život stavljao ti cveće po koži žeravicama da vrisak pretačeš u reči da t...
by Redakcija
0

 
 

Poezija Zorice Baburski

Зорица Бабурски   УМИРАЊЕ   Васкрсла је туга у мојим данима На крилима ноћи трепери и шушти Гнезди се на болним крвавим ...
by Redakcija
0

 

 

Nikola Motika: Kikot sudbine

Nikola Motika . Kikot sudbine . Bonjour, svaki novi dan je život, pa i ponedjeljak, razlog je za sreću i radost kad sunce ugledam, raspoloženje od nas samih zavisi, proljeće, p(r)olijeće proljeće, miris zumbula, kreće us...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Said Šteta: Očev novčanik

Said Šteta . Očev novčanik . Svaku je njegovu želju slagao u odjeljak gdje su po pravilu trebale biti novčanice i nosio ih kao tek isplaćene dnevnice rudara u tunelu što spaja Bosnu i Hercegovinu kada ga kao udarnika zat...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange