Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

27. Marta 2020.

Jelena Trajković: Zavičaj

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Jelena Trajković

 

ZAVIČAJ

 

 

Dok lutam sama godinama dugim,

shvatam jednu istinu strašnu:

magla, obavijena omotom drugim,

prikaže se kao magla tek kad skineš mašnu.

 

Ulice tuđe takse naplaćuju, varaju

isto kao On, doktor za prevaru.

Svi koji su otišli više se ne vraćaju,

al’ svi negde plaču dok se prave kako pevaju.

 

On je simbol izdaje, kratak nervni slom,

on pliva u svojoj magli, k’o svako bez obraza…

Pobegla sam da pronađem sebi novi dom,

jedan dan bez izdaje i jutro bez poraza.

 

Ali nije isto i nikad neće biti…

Svaki drugi grad mi je tek prolazna stanica.

Mogu bežati, mogu se doživotno kriti,

ali kad od sebe bežiš – ne pomaže granica.

 

Ja sanjam o svojoj kući, o sreći.

Otišla sam, drugi su me bezuspešno lečili…

Možda se vratim, teško je reći,

da pitam sve prijatelje što me nisu sprečili.

 

Da im kažem svima: hvala, ali greška,

život me je slomio, sreću nisam našla…

Da se pozdravim sa njima, opet, srca teška,

pa da odem – već sam jednom iz doma izašla…

 

Život oblikuje nebo svakome po meri,

smenjuju se svakodnevno pakao i raj…

Svako svoje gnezdo svije, a mi, dezerteri,

retko dobijemo bajku i svoj srećan kraj.

 

Borim se, ne dam duhu da klone,

molim se za prijatelje svoje izdaleka…

Al’ volja, k’o neprijatelj, u sivilo tone…

Borba nema milosti – ne prašta, ne čeka.

 

Ja živim brzo i želim mnogo,

neću ni živeti, ni sanjati doveka…

Pred svima čuvam svoj dom i branim strogo

sve što je od mene napravilo čoveka.

 

Pričaju mi, svi koji me znaju,

da u rukama nosim srećnu zvezdu…

Ja, na mukama, shvatim tek na kraju

– srećan je onaj ko spava u svom gnezdu.

 

Ja nisam te sreće, volja mi je načeta,

život me je izdao i put me je zaneo.

Svaka rana koju nosim, ko god da je naneo,

najviše boli tamo gde je začeta.

 

Zato bežim od svega što najviše volim

i molim se svakog dana za sve svoje ljude…

Plamen bih gasila rukama golim,

samo da svima njima dobro bude.

 

Sve je dim, pepeo i prah,

razmišljam slomljena svetom putujući…

Sve je prašina, magla, borba, strah…

I samo želim da dođem kući.

 



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

TREĆA MEĐUNARODNA NAUČNA KONFERENCIJA “ETIKA BOSNE I HERCEGOVINE”

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U GORAŽDU   TREĆA MEĐUNARODNA NAUČNA KONFERENCIJA “ETIKA BOSNE I HERCEGOVINE”     Goražde, januar, 2021. godine POZIVNO PISMO MOŽETE PREUZETI: poziv za konferenciju   Uvažene Koleg...
by Redakcija
0

 
 

Književni konkurs Udruženja nezavisnih pisaca Srbije

Književni konkurs za kratku pripovetku pod nazivom „357“ i sa temom: Šta nam to učini Kovid-19 ili, kako smo se mi s njim inatili?       Uredništva književnog časopisa „Književne vertikale“ i bibli...
by Redakcija
0

 
 

Una Mugoša: Kako je biti sam

Una Mugoša KAKO JE BITI SAM   Koračaš ulicom, samo sa svojom sjenkom, i u stopu te prati, i samo što je ne zgrabiš za gušu, i počneš da je daviš, i moliš je da te vrati.   Moliš je da se vrati, sa tobom, ba...
by Redakcija
0

 

 

Savez slijepih Crne Gore: AUDIO BASNE

AUDIO BASNE Savez slijepih Crne Gore je u aprilu 2020, na Dan knjige, pokrenuo aktivnost pod nazivom: Audio poezija. Riječ je o prilagođavanju poezije u audio formatu, koja je prvenstveno namijenjena osobama oštećenog vida,...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Anja Žujović: Cirkus

Ana Žujović     Cirkus     Dobro došli u cirkus! Karta je vaša. Koliko košta, Nebitno je sada!   Za tren, Za dva, Pojam o vremenu, Postaće san. I takav biće Vaš svaki dan! Dok kokice lete, A ža...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange