Јонуз Међедовић
СУНЦЕ СЕ РАЂА
(ПЈЕСМА САНЏАЧКИХ ПАРТИЗАНА)
.
Сунце се рађа из црног мрака,
свиће нам румени дан,
носимо роду слободе и зрака
стварност већ разгони сан.
Санџак се буди из вјековне тмине,
диже се у крвави бој,
против терора за спас домовине
мач народ подиже свој.
Срца већ горе и пушке се чују:
смрт окупатору сад!
Оружје ново браћа нам кују,
устаје и стар и млад.
И Санџаклије под црвеним стијегом
и Србин и Муслиман
већ кличу сложно долином и бријегом:
,,Свиће нам слободе дан!’’
Нек легне мржња, пакост и злоба,
нек љубав нас кријепи сад,
опште слободе кад настане доба,
сви ћемо славити рад!
Напријед другови, са Чемерна Брда,
са наше Бјеласице,
и са Златара, нек срца нам тврда
смрве све издајице!
У борбу свету за мир и слободу
нек устане Србин, Муслиман,
свануће најзад и нашем роду,
свануће радости дан.
И чете се крећу кроз пламене зоре,
освете гори оркан,
заставу бунта развија горе
одважни партизан.
