Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

21. Juna 2018.
 

Kazi Nazrul Islam: Buntovnik

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Kazi Nazrul Islam (1899-1976) bio je indijski bangladeški pesnik, pesnik, pisac, muzičar i revolucionar. Bio je aktivan u političkom i društvenom životu i zato je dobio nadimak „Pesnik buntovnik“.

Primivši versko obrazovanje, u mladosti je radio kao muzejin u lokalnoj džamiji. Postao je deo Britansko-indijske armije 1917. i za vreme Prvog svetskog rata bio je na Srednjem Istoku. Nakon poetskih radova sa patriotskom tematikom, biva uhapšen od britanskih vlasti, ali nastavlja da piše i u zatvoru.

Nazrulove teme su: ljubav, sloboda, čovekoljublje i revolucija. Smatra se jednim od najvećih revolucionarskih pesnika na svetu. Ipak, pored pesama i poema, pisao je i kratke priče, novele i eseje. Napisao je tekst i komponovao muziku za više od 4 000 pesama.

Nazrul je proučavao Kuran, Nadit, Islamsku filozofiju i teologiju, a zanimao se i za bengalski jezik i sanskritsku, arapsku i persijsku književnost i hindustansku klasičnu muziku. Napisao je i mnoge pesme za drame, putujući sa pozorištem svog ujaka Fazle Karima, a 1910. godine, odvojio se od pozorišne trupe i upisao Sirsol Radž Višu školu u Ranidžanju. Učio je do 10. razreda, dok se nije pridružio Britansko-indijskoj armiji.

Ovaj buntovni pisac se družio sa mladim, istaknutim muslimanskim piscima, a bio je i član Bengalskog muslimanskog književnog društva. Bio je i veren sa Nargis, kćerkom poznatog izdavača iz muslimanskog književnog kruga – Ali Akbar Kana.

Nazrulovo najpoznatije delo je „Buntovnik“, koje je napisao 1922. godine, a upućeno je pokretima, koji su se borili protiv britanske vlasti. On istražuje pobunjeništvo kroz izražavanje besa, baš kao i izražavanje osećanja lepote i senzualnosti. Nakon „Buntovnika“ objavljuje poeme „Destruktivna euforija“, „Lira vatre“, „Dar tuge“, koje postižu uspeh kod kritičara (sem primedbe zbog prevelike upotrebe „ja“, tj. egocentrizma u poeziji), ali ga stavljaju na crnu listu kod britanskih vlasti. Te 1922. godine pokrenuo je dvonedeljni magazin „Kometa“, posle kojeg izlazi pred sud.

Nazrul je bio otvorenih pogleda i verovao je u jednakost muškaraca i žena. U svojim delima je jednako opisivao tradicionalno i netradicionalno ponašanje žena, ali bez kritike. Oženio se iz ljubavi, sa Pramilom Devi, sa kojom je imao četiri sina.

Danas se na Nazrula gleda kao na jedinstvenog pesnika, a mnoge škole i univerziteti u Indiji nose njegovo ime, kao i aerodrom u Zapadnom Bengaliju. Širom sveta je poznat kao samosvesni pesnik – pobunjenik.

 

 

 

BUNTOVNIK (Originalni naziv: Bidrohi, 1921)

 

Napisao Kazi Nazrul Islam

 

Kaži, Junače,

Kaži: Visoko je moja glava!

Gledajući na moju glavu

Veliki himalajski vrh se sklonio!

Reci, Junače,

Reci: Razrivam skroz široko nebo Vaseljene,

Ostavljam iza sebe mesec, sunce, planete

i zvezde

Probijam zemlju i nebesa,

Guram kroz sveta mesta Svemogućega

Da li sam se uzneo,

Ja, neviđeno čudo majke-zemlje!

Besni Bog sija na mome čelu

Kao neka raskošna kraljevska amblema.

Kaži, Junače,

Uvek je visoko moja glava!

Ja sam neodgovoran, brutalan i arogantan,

Ja sam car velikih promena,

Ja sam ciklon, ja sam uništenje,

Ja sam veliki strah, prokletstvo Vaseljene.

Ja nemam milosti,

Ja kidam sve na komade.

Ja sam bez reda i bez zakona,

Ja gazim nogama sva pravila i disciplinu!

Ja sam nezaustavljivi putnik, iznenadna oluja na kraju leta,

Ja sam pobunjenik, pobunjenik-sin majke-zemlje!

 

Kaži, Junače,

Visoko je moja glava!

Ja sam uragan, ja sam ciklon

Rušim sve na svome putu!

Ja sam pijani ritam za ples,

Plešem na svoje zadovoljstvo,

Ja sam oslobođena radost života!

Ja sam poklič ratni, mlečni put, kolevka,

Ja sam uvek nespokojan,

Ja skačem i plešem, kako se mrdnem!

Ja radim sve, što hoću, kada hoću,

Ja grlim neprijatelja i borim se sa smrću,

Ja sam bezuman. Ja sam tornado!

Ja sam mora, veliki strah,

Ja sam smrt za svaku vlast terora,

Ja sam pun toplog nespokojstva zauvek!

 

Reci, Junače,

Uvek je visoko moja glava!

Ja sam kreacija, ja sam rušenje,

Ja sam mesto za život, ja sam groblje,

Ja sam kraj, kraj noći!

Ja sam sin Indrani

Sa mesecem na glavi

I suncem na mom hramu

U jednoj ruci mojoj je nežna flauta

U isto vreme u drugoj držim urlik rata!

Ja sam beduin, ja sam Čengis,

Ne salutiram nikome, osim sebi!

Ja sam grom,

Ja sam zvuk Brahme na nebu i na zemlji,

Ja sam moćni urlik iz roga Israfila,

Ja sam veliki trozubac Pinakpani,

Ja sam poslanik cara istine,

Ja sam Čakra i velika Šanka,

Ja sam moćni prvobitni krik!

Ja sam učenik Bišjamitre, besnoga Durbaša,

 

Ja sam bes divlje vatre,

Ja sagorevam u pepeo ovu Vaseljenu!

Ja sam veseli smeh velikodušnog srca,

Ja sam neprijatelj stvaranja, moćni užas!

Ja sam sumrak dvanaest sunaca,

Ja proglašavam finalno uništenje!

Ponekad sam tih i smiren,

U besnilu u druga vremena,

Ja sam nova mladost zore,

Ja kršim pod nogama uzaludnu slavu Svemogućega!

Ja sam bes tajfuna,

Ja sam burni urlik okeana,

Ja sam uvek hučeći i svetao,

Ja tečno plivam, kao veseli, cvrkutavi potok,

Ja sam devojačka tamna, sjajna kosa,

Ja sam iskra vatre u njenim blistavim očima.

Ja sam nežna ljubav, koja se krije

U srcu pesnaestogodišnjaka,

Ja sam srećan preko svake mere!

Ja sam izmučena duša zaljubljenoga,

Ja sam gorka suza u srcu udovice,

Ja sam žalosni uzdah nesrećnih!

Ja sam bol i tuga svih beskućnika patećih,

Ja sam muka uvređenog srca,

Ja sam goruća bol i ludilo napuštenog ljubavnika!

Ja sam neizraziva tuga,

Ja sam trepereći prvi dodir device,

Ja sam pulsirajuća nežnost njenog prvog, ukradenog poljupca.

Ja sam prelazni izgled maskiranog voljenog,

Ja sam njen postojani tajanstveni pogled.

Ja sam radost, koja ispunjava ljubav mlade devojke,

Ja sam zvonka muzika njenih narukvica!

Ja sam večno dete, maloletnik svih vremena;

Ja sam stidljiva seoska devojka, uplašena svojom nabujalom mladošću.

Ja sam prijatni vetar sa juga,

Ja sam zamišljena bura sa istoka.

Ja sam duboka veličanstvena pesma, ispunjena lutajućim bardom,

Ja sam meka muzika njegove lire!

Ja sam surova nemilosrdna žeđ u podne,

Ja sam besno, blistajuće sunce,

Ja sam meko pucajuća pustinja u proleće,

Ja sam prohladno zelenilo u senci!

Poludeo od silne radosti, žurim napred!

Ja sam lud! Ja sam lud!

Odjednom sam upoznao sebe,

Danas su se sve lažne barijere srušile!

Ja sam uspon, ja sam pad,

Ja sam svestan u nesvesnoj duši,

Ja sam zastava trijumfa na kapiji sveta

Ja sam slavni znak ljudske pobede,

Tapšući u likovanju, žurim, kao uragan,

Presecam zemlju i nebo.

Moćni Borak – to je konj, kojeg jašem,

On rže nestrpljivo, pijan od uzbuđenja!

Ja sam gorući vulkan na dnu zemlje,

Ja sam divlja vatra šume,

Ja sam poludelo more gneva Ada!

Letim na krilima munje, sa radošću i dubokim prosvešćenošću,

Ja sejem stradanje i strah okolo,

Ja donosim zemljotrese na ovome svetu!

Ja sam flauta Orfeja,

Ja donosim san na svet bez reda,

Ja zidam hram u uzdižućem adu u strahu i umiranju.

Ja nosim vesti o revoltu na zemlju i nebo!

Ja sam moćna poplava,

Ponekad činim zemlju bogatom i plodonosnom,

U drugo vreme pričinjavam ogromne štete.

Ja otkidam sa grudi Bišnu dveju devojaka!

Ja sam nepravednost, ja sam streljajuća zvezda,

Ja sam Saturn, ja sam vatra komete,

Ja sam otrovna zmija!

Ja sam bezglavi Čandi i rušeći Ratnik,

Koji sedi u gorućoj jami Ada

Ja se smešim kao nevini cvet!

Ja sam surova sekira Pansurame,

Ja ubijam ratnike

I donosim mir i harmoniju u vaseljenu!

Ja rušim ovu nesrećnu zemlju sa sile i sa lakoćom,

I pravim novu vaseljenu radosti i mira.

Umoran od borbe, ja, veliki buntovnik,

Odmaraću u tišini samo kada nađem

Nebo i vazduh slobodan od žalosnih jauka ugnjetenih.

Samo kada polja bitke budu čista od zvona krvavih sablji,

Moći ću ja, umoran od bitaka, da odahnem u tišini,

Ja, veliki buntovnik.

 

Ja sam večiti buntovnik,

 

Dižem glavu iznad ovoga sveta,

 

Visoko, uvek sa podignutom glavom i sam!

 

 

 

Prevela sa ruskog Dajana Lazarević, prevod je nastao tokom saradnje sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Belorusije (koji su ovu poemu preveli na ruski i beloruski jezik) i saradnjom sa Književnim glasnikom “Sozvučie”, čije je sedište u Minsku



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kudret Bulbul: Kongres evropskih muslimanskih intelektualaca

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula Prošle sedmice smo govorili po pitanju „evropskog islama“ i ove sedmice ćemo nastaviti da govorimo o ovoj temi. Govoril...
by Redakcija
 

 
 

Dr Suada A. Džogović: Ekonomski rast Turske – izazov za integraciju u EU (III dio)

Redakcija časopisa i portala Avlija u prethodna dva nastavaka objavila je djelove iz knjige ”Ekonomski rast Turske – izazovi za integraciju u EU” dr Suade A. Džogović, a slijedi Zaključak iz knjige:  ...
by Redakcija
 

 
 

Prvi roman autorke Zorane Manić

Prikaz romana-univerzuma „Igra beskonačne zakrivljenosti“   Prvi roman autorke Zorane Manić intrigira već svojim naslovom, a nastavlja i samom sadržinom. Implicitno i eksplicitno se najavljuju novi delovi romana koji b...
by Redakcija
 

 

 

Tri pjesme Mehmeda Meše Delića

Mehmed Meša Delić     U avliji   Baglama škripi i vjetar vija procvjetale grane jorgovana i dalje uskače u sokak po prašnjavoj kaldrmi.   Klepet lavora nanule razbacane kroz demire glede oči garave. &n...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Franja Matanovića

Franjo Matanović   ODRAZ DANAŠNJICE   gledam današnjicu i pomalo mislim o razlikama od vremena Da Vincija i Mona Lise i onog mračnog srednjeg vijeka kada se u prvi plan iznosilo lice odraz duše na svjetlo se pozivalo...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona