Љиљана Браловић
Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подсувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана. Објавила до сада седам књига, од тога пет збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру и драме. Песме су јој превођене на пољски, шведски немачки и француски језик. Члан КД ,,Запис,, из Г. Милановца и УКС.
Објављене књиге:
Птице су створене да лете – песме, ,,Доситеј’’ Г Милановац (2000. године); Далеки корени – песме, КД ,,Запис’’ (2002. године); Балада заборављеноме – песме , КД ,,Запис’’ ( 2003. године); Човек и зид – песме, КД ,,Запис’’ (2005. године); Очи које ме траже – песме, ,,Српска књига’’ Рума (2007. године); Није Луда луда – дечје драме, ,,Жиравац’’ Пожега (2009. године) и Приче испод ожиљака – приповетке, ,,Легенда’’ Чачак (2011. године).
Добитник награда за сатиру ,,Вуко Безаревић,, –2012. године у Пљевљима (Црна Гора) и ,,Есад Садиковић’’ – 2012. године у Приједору (Босна и Херцеговина) и др.
ЈУНАКОВА ДУША
.
Када погине ратник у боју
своју душу упути родном крају
да у завичају упрегне волове
долове да пооре, хлеба да засеје
снег кад завеје чељад да не гладује.
Да обљуби уснулу невесту,
још једно мушко да остане,
да не нестане синова за пород,
за имање и за ратовање:
Отаџбина у бој кад позове
да има ко да јој се одазове.
.
Када душа све ратникове жеље измири
смири се под прагом поред чуваркуће
и њој остави аманет да пази на синове
док не одјакну да могу орати,
ратовати и своје синове остављати.
Ако се синови изметну у Вукове,
Ироде, Изроде, Каине и Јуде,
мртав ратник их из земље прокуне
да им се семе пасје за навек затре
да прочевље прорасте копирава,
гуја чуваркућа да служи код туђина.
