Veći dio života proveo je u Novom Sadu odakle je kretao na mnoga putovanja i stizao do bluza u njujorškim predgrađima, do upoznavanja sa Preverom u Parizu, do pjeskovite letonske obale, do Bagdada sa 1001 danom umjesto 1001 noći, do Skandinavije, Australije, Portugalije, Mongolije, Švajcarske… Volio je boks, džudo i fudbal, more, svoj čamac, plovidbu Dunavom, kafanu, oduševljavao se naukom, posebno nebom, kosmosom, zvijezdama, rado se bavio baštom, spremanjem ribe ili pasulja, više puta se bezuspješno liječio od alkoholizma… Družio se sa slikarima, vajarima, glumcima, piscima, novinarima, kritičarima, muzičarima, univerzitetskim profesorima, kasapima, zlatarima, berberima, prodavcima novina, čistačima ulica… Rado je recitovao svoje stihove u školama, kafanama, bibliotekama, domovima kulture, fabrikama, kasarnama, bolnicama… Recitovao je šarmantno, temperamentno i vrelo, ponekad pomalo zamuckujući… Bio je otac šestoro djece i imao tri braka koje je, prema njegovim riječima, doživio sa mnogo ljubavi pretvorivši ih djelimično u najljepše ljubavne stihove.
Miroslav Mika Antić
PRVA LJUBAV
.
Ovo su tvoje pesme…
Ne pitaj me kako sam saznao šta misliš.
Možda sam ponekad bio TI…
Možda sam pomalo bio JA…
Možda smo zajedno bili ceo SVET.
.
1.
Naiđu tako dani.
Zatrpaju ti oči
kao zvezdane kiše.
Oko nosa se neka
šarena nežnost isplete.
I ti staneš,
i ne znaš
da li si, il’ nisi više
ono obično dete,
ono bezazleno dete.
Nekakvo zrno zlata
počne u srcu da žulji.
Stidljivost neka u tebi
tiho se zasmejulji.
Naiđu tako dani.
Ne prepoznaješ boje aprila.
Ne prepoznaješ svoje ruke.
Izgledaju ti kao krila.
Ne prepoznaješ svoje ogledalo:
iz njega te neko čudan posmatra,
neko kome u dahu
mirišu suncokreti
i plamte obrazi,
plamte
kao nestrpljiva vatra.
Naiđu tako dani.
Vetar ti u potiljak diše.
Zdravo, poslednja bajko,
kad staneš i ne znaš više
da li se visine ruše
il’ s tobom u nebo lete!
Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!
Zdravo, čudnovati svete!
.
2.
.
Vrlo je važno,
pre svega,
da prvu ljubav umeš
da izgovoriš ćutanjem.
Da je sagledaš žmureći.
Da je oslušneš osmehom.
I dotakneš šaputanjem.
Vrlo je važno da o njoj
ne brbljaš hvalisavo svima
Ljubav – to nije užina
koju drugari dele.
Prva ljubav je providna
kao lutkino oko,
drhtava kao tišina
koja hoda po prstima
i prva prava čistota
tvoje nežnosti bele.
Ona je knedla u grlu,
srebrna knedla u grlu,
sve nedokučivo tvoje
i sve kristalno tvoje
i sve gugutavo tvoje
kao večernje zvono.
Ona je duboko u tebi
i duboko van tebe.
Ona je malo onako.
Pa još malo onako.
Pa onda ono.
I ono,
I onda: sasvim ono.
.
3.
.
Nije to nagovaranje,
rođeni moji,
ko neće dalje da veruje,
nek slobodno zažmuri.
Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,
pitanje veće od brda
i veće od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u čuda,
i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti rađaju,
onda je sasvim svejedno
dali žmurite ili ne žmurite,
jer čuda se već događaju.
U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta.
