Milica Momčilović
TVOG SRCA KAMEN
Katarini Džonson
.
Naelektrisana tvojom pojavom i stasom
Svakog časa čekam život da ti predam
Kidaš udove drskim pogledom i glasom
Sečeš moje nade dok te bolno gledam
.
I Betoven i Mesec u mojoj su sobi
A ti svoje strasti rasipaš na svetlost
Da li moje čežnje samo su na probi
Il su tvoji snovi stroga neumitnost?
.
Suzdržanih suza, tu, pred tobom stojim
I moja ljubav na večni san se sprema
Ta, mi smo ljudi vazda tome skloni
Da ljubimo ono što usne za nas nema
.
Ne mogu da doprem do spiralne daljine
Tek u mašti probam da oživim snove
Dajem ti slabine i bedra dok me zove
Stvarnost da se vratim u predele zemne
.
I tamo me čeka munja na tvom vratu
Nežna reč iz duše u grlu me steže
Bacila bih tvoja pisma sva u vatru
I očistila greh u stanjima askeze
.
A onda mi dođeš s Faustom na usni
Iz zemlje se dignu osećanja čista
Grizla bih ti grudi pune atavizma
Dok se mojih žudi ne ugasi česma
.
Skinula bih, s pažnjom, rukavice ti duge
Da na dlan ti spustim mladost ovu svelu
I da poput goluba kljucam ti iz ruke
Da osetiš ovu čežnju jošte vrelu
.
Mogla bih da živim samo od tvog znoja!
A ti sebe daješ celom čovečanstvu
Već predugo ležim u fetus položaju,
Dok se oni smeju tvome proročanstvu.
.
Umirem sa tvojim imenom na usni
Mladost mi je mnoge rašivala rane
Sa mišlju o tebi istruliće kosti
Polomiću dušu na tvog srca kamen.
___________________________
Za ovu pesmu me je inspirisao dnevnik Katarine Džonson, žene tada uglednog pesnika Roberta Džonsona, koja je bila dvadeset godina ludo zaljubljena u Nikolu Teslu. Kada je pala u samrtničku postelju, poslednja želja joj je bila vezana za Teslu.
