Murtu na odgovornost zovu zato što nije proslavlj’o godinu Novu
U ovom vaktu ahiri – zemana,
ima, bogme, plaho zijana,
a naročito ovijeh zadnjih dana,
tako da haberi stižu sa svih strana,
od ahbaba i jarana,
uh kakvijeh sve imade belaja i mana,
otkako dojde i projde ona barhana.
Pitaće kakva barhana,
ako si pobogu brate,
pa sad ću vam to na tanane ispričat.
Ono njeku noć što je bilo,
evo šta se sve tada dogodilo,
džumbus i ahinjak bili su pravi,
čo’jk od muke i grozote da se udavi,
šta se sve tu noć radi i slavi,
jedni stoje, drugi dube na glavi,
treći opet šišu nageli,
pa se do zemlje skroz sageli,
jer im glava prepuna – brezbeli,
ali nije od pameti i iluma,
već od rakji, konjaka, ruma i piva.
Eno, Abidov onaj mali ahlaksuz,
tol’ko se naljosk’o – baksuz,
da se još iz kreveta nije dig’o,
mada mu je poziv za askere stig’o,
ne mere – što li,
kažu: sve ga boli.
Mehin Huso proslavlj’o godinu Novu,
u birtiji što je „Mali raj“ zovu,
potrošio za jednu noć svu lovu,
pa mu žena učila naizberli dovu,
molila Allaha da joj Huso hairli postane,
jal’da helać u birtiji ostane.
Ibrin Senad iste noći,
taman kad je hotio poći,
udario Enesa šišom među oči,
tako da je Enes za novu godinicu,
mor’o zijaretiti i bolnicu,
i sad čo’jk ‘naki zdrav,
ost’o u jedno oko skroz ćorav.
Što se tiče Sabitovog Edhema,
i on u bolnici već duže drijema,
stalno mu se nešto u glavi drobi,
mlogi kažu da je u šok – sobi,
i da još hrane nije ni lazn’o,
to ga Suljo onu noć šakom mazn’o,
a onda Dževad Sulju ošeperio,
tako da mu je zub skroz naherio,
pa ga mor’o vodit – svedno što je zdrav,
pa sad Suljo hoda po selu krezav,
proklinje ovu godinu Novu,
jer ga sada svi „krezom“ zovu!
Uh, braća, ko bi se nad’o,
da je i ženski i kaum onu nić nastrad’o.
Eno kod Rifatove Raze zamotana glava,
jer ju je brat naš’o da s momkom spava.
Beganova Zumra fasovala ko nikad prije,
jer ju je babo zatek’o da rakiju pije.
Kažu da je u krevetu i Zejnilova Fatima,
ufatila je groznica i plaho joj zima,
od svega joj samo cigara štima,
ako nema čitava – dadni joj što ima,
jer ona i opuške prima.
Ja rabbi, doklen ode i naše ženskinje,
džabu što se tol’ko govori i opominje,
jopet ono grijeha i haramu naginje.
Eto, džabu ti danske govori i vazi,
ne slušaju te ovi šejtani i jolpazi,
a kad mlogih imadu đon – obrazi,
šta se sve proslavlja na to se ne pazi,
svetinja se k’o dušmani gazi,
i jesi l’ mu spomen’o prilog dobrovoljni,
oni su za ošarafit te plaho voljni,
a kad ti onu marku i daje,
ruka mu sva drhti i poigraje,
srce mu lupa, duša na dno sleti,
jer mu ode taj novac – sveti,
hoću rijet – prokleti!
I je l’ treba Nova godina doć,
il’ kako je vabe – najbudalastija noć,
samo mu reci da nije potrošio butum platu,
ma oplest će te on po vratu,
zato ću ti rijet ovo k’o bratu,
za njihke nije savremen ko ne potroši svu platu,
i ko ne bude im’o žensku o vratu,
i to ne, ne do Bog, svoju ženu,
nego treba da najde drugu je’nu,
a sve se ostalo smatra za krah,
ah, sačuv’o nas dragi Allah!!!
I da budemo otvoreni i jasni,
koliko se brakova razbatali krasni’,
koliko cura zavedenih i ukaljanih bude,
zato ne treba da se ljudi čude,
što je potlje Nove godine uvijek,
bilo, brate, kopiladi na pretek!
Priredio: Mehmed-Meša Delić iz Zemzema lista đačkog udruženja Husrevbegove medrese broj 1, godina 1981.
