Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

17. Avgusta 2018.
 

NOVO: ”Brodovi” Ivana Sokača

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Ivan Sokač BRODOVI

 

Iz pogovora:

Knjiga „Brodovi“ je višejezička zbirka pesama i pripovedaka. Pesme Ivana Sokača drže temperaturu životodajne radostii kada se prevedu na ruski, engleski i nemački jezik. Prevedene na ruski pesme su svog autora nominovale za nagradu „Sergej Jesenjin“ i predstaviće ga oktobra ove godine u Moskvi, gradu njegovih poetskih uzora, kojima je kreativnom praksom veoma blizak – imažinistički.

Knjigom „Brodovi“ Ivan Sokač se utvrđuje kao pesnik majstor, pesnik širokih vidika, kao autor odgovoran prema pesničkom tekstu, koji peva snagom Međimurja, povetarcem Fruške gore, čežnjom Beograda, grožđem Toplice, utkajući svoj podvig u pletiva srpske kulture neporecivo i odano. Taj podvig prepozano je i izdavač ove knjige – Beogradska nadbiskupija koja, tako, nesebično i s ljubavlju, sa svoje strane, doprinosi cvetanju pesničke scene Srbije.

Ivan Lalović, književnik

 

IVAN SOKAČ (dipl. ek.), rođen je u Beogradu 1975. godine. Prozni pisac, pisac kratke lirske proze i poeta. Član je Udruženja književnika Srbije, zastupljen u zbornicima i antologijama. Dobitnik regionalnih književnih priznanja za svoj rad, koji do 2018. godine predstavlja kroz sedam publikacija beletristike. Prevođen na više jezika.

 

 

BRODOVI

 

Kada zaspiš sanjaj brodove.

Oni se uvek vraćaju…

Tako se i moja duša izjutra vrati

kad oplovi „severni morski put“.

 

Kada zaspiš sanjaj brodove,

jer oni te silnog gneva oslobode.

Njime led razbiju pa ga, ploveći dalje,

nehajno u Marijanskim dubinama ostave,

gde se svetovi tame dotiču…

 

Kada zaspiš nemoj mariti gde sam.

Ja ti već kafu spremam

da se od puta odmoriš

i pokažeš mi spavaćicu od svile,

što na čaure i kokone još miriše,

i na stare dudove i duhove istočnog sunca.

 

Kada zaspiš uvek sanjaj brodove.

Oni se vraćaju…

Ako se jednom i ne vrate nemoj brinuti.

Ja ću te čekati na dnu okeana.

Da nimfi sluga budem i fenjer nosim

tamo gde se svetovi tame dotiču…

 

 

 

NA POLЈIMA

 

Na poljima još krvi osta

u prahu zemlje satrta

i u korenima mnogih izdanaka mladih.

 

Rađa se sa suncem

duh starine i postojanja večnog

u vremenu što ga nekad’ davno gradih…

 

Na poljima još vetar struji

i glas nosi

gde se jače čuje.

 

U šumu kraj humki

nebitnih i praznih,

gde potoci ostaju da bruje…

 

 

ABADŽIJA

 

Od zvezda da ti kapu skujem, da te čuva.

Da te pod njom niko ne spazi, ne vidi…

A od oblaka načinim somot,

pa ti sašijem prsluk, kad duva i bridi.

Onda ga izvezem srmom

sa jezera umivenog

vilinim suzama.

U mračnoj šumi skrivenog…

 

Od pesame ću srebrn lanac

da ti ispevam,

a od njiva da ti postelju spremin.

Od suvih šljiva melem

na vlažne usne da ti stavim,

pa iz korena divljeg ljiljana

vodu zahvatim,

da ti žednu dušu napojim.

 

Protkaću od kose tvoje

po sebi ko gajtan niti od svile.

Ko’ na fermenu mojem

nekad što su bile.

Pa te za ruku uhvatim

i odvedem u prošlost, daleko.

Da vidiš koga sve ima tamo,

da znaš da i dalje postoji neko.

 

 

OD RANA

 

Lažna cesto, nevesto. I pseto…

Svi troje smo umorni od rana.

Oči sluge tamnih četinara.

Teških dana, naravi i jarma.

 

Crvene mi stope poput nara,

pa kad gazim trag za sobom vodim.

Misli moje i svakakve slutnje

da obesim sužnje i uporne.

 

Lakše bi mi da koračam bilo,

ne bi mi se ni jelo ni snilo.

Pa bi pseto ispred mene išlo,

ko do sada ni treslo ni krilo.

 

 

NOĆ

 

San svladala noć.

Molitva niz ruku odluta nekamo.

Na prozorima okovi od kapi, dremaju.

Samo mi još oči budne.

Snevaju…

 

I sene zamiru.

Tame svaki odsjaj prahom ugruvaju.

A oluje treptaj ne dopire.

Jer oči mi još budne.

Čuvaju…

 

Dahovi šum stvore.

A crnilo ih guta, upija.

Ućutkuju se, sve tiši u znoju…

Samo mi još oči sanjive.

U stroju…

 

 

PROŠLOST

 

Ređanje slika s druge strane zastora,

u polutamnoj sobi,

ništa je no maglovit trag sećanja.

Prošlost još zove, ponekad. Možda često…

Sretnemo se u besmislu obično. Biva setno.

Kažem joj: taj sam što me čuvaš iza davnih dana.

Možda sam malo stariji, iskusniji, lošiji…

Kad’ izađeš iz stana, ne zatvaraj prozor.

Moram da znam,

kad’ zaleprša na vetru odora što te krije,

da ništa je no dokaz

da me još ima,

i u nevreme vreme dok bije.

 

 

KOLODVOR

 

Zatrepti mi pogled u brzini.

Kolodvor je prepun,

a jedni se za drugim spremaju na odlazak.

Ljudi…

Vozovi…

Sve sam ih sanjao.

Znam kamo su krenuli i kuda će stići.

Blago njima!

Toliki vidik i beskrajno prostranstvo.

Ispratim ih a u glavi mi slike poznate.

…Hitro da se sklonim dok ne poludim.

Već je dockan.

A nisam ni kafu ispio do kraja.

Nisam ni žar među prstima osetio.

…A oni već odoše.

 

Kolodvor je iznova prepun,

a jedni se za drugim spremaju na odlazak.

Ljudi…

Vozovi…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Redakcije časopisa ”Avlija” na odmoru od 1. do 31. maja 2019. godine

Čitajte, pišite, fotografišite, šaljite radove za objavljivanje na portalu avlije.me tek od 31. maja 2019. godine ______________________ Istaknuta slika: Fatima Ahmed Photography
by Redakcija
0

 
 

Braho Adrović: Presuda (Najbolja pjesma za 2018. godinu po izboru časopisa ”Avlija”)

Braho Adrović PRESUDA Zapamtiće zemlja,vazduh, voda Sve na svijetu ima svoju priču Trag će uvijek ostat od naroda Svi tragovi i tebe se tiču Kada dođe vrijeme i zanijeme ljudi I kamen će progovorit’ jasno Neki novi...
by Redakcija
0

 
 

Mustafa Smajlović: Majka (Najbolja priča za 2018. godinu po izboru časopisa ”Avlija”

– Majko, imaš da imaš sve što ti duša zaište. Ni ptičijeg mlijeka ti ne smije manjkati. Ti okom, ja ću skokom! – kazao je sin Muradif i pokazao majci Behari njenu sobu sa pogledom na veliki park u jednom od najlj...
by Redakcija
0

 

 

Konkurs za objavljivanje radova u 20. broju časopisa ”Avlija”

Redakcija časopisa za kulturu, književnost i društvene teme ”Avlija” iz Rožaja raspisala je međunarodni konkurs/natječaj za objavljivanje radova sa slobodnom temom za 20. broj časopisa ”Avlija”: poezija (do 5 pje...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Milenko Mišo Marić: Kuću kućom i avliju avlijom čine ljudi

KUĆU KUĆOM I AVLIJU AVLIJOM ČINE LJUDI Skoro četvrt vijeka je prošlo od rata u Bosni i Hercegovini, a kao da je to bilo juče, kao da još živimo u poslijeratnom, ili kako pjesnik Slobodan Ž. Obradović reče ‘‘prije...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona