Pavle Mijuković rođen je 1990. godine. Završio je srednju medicinsku školu a pisanjem se bavi od 2005. godine. Živeo je na mnogo različitih mesta i samim tim se susreo sa mnoštvom kultura, naroda i nacija i mnoštvom događaja koji su ostavili dubok trag u pisanju pesama.
2013. godine objavio poemu “Predstava“ u fanzinu “Pobuna umetnosti“ pod pseudonimom Solomon Wolf, Kruševac.
2017. godine objavio pesmu u zborniku “Milorad Petrović Seljančica“, Velika Ivanča.
2018. godine objavio pesme u zborniku “Nova mladenovačka poezija“, Mladenovac.
Trenutno živi u porodičnoj kući gde piše i stvara.
NEMA SUNCA
Kad odeš,
sunca nema,
a ja nisam Bil Viters da ti pišem pesmu,
da te molim da se vratiš,
da mi dođeš u zagrljaj !
Pre nego što odeš,
pogledaj me,
čuj reči što ti govorim,
oseti zagrljaj koji ne želi da odeš.
Ne troši vreme na njih,
jer toliko ih ima.
Budi moja, samo moja,
moja jedina,
grej me tvojim osmehom,
čuvaj me od jezive hladnoće.
Ali ako želiš da odeš,
idi,
stavi osmeh na sva ta lica,
nek te pipaju svojim rukama,
nek ih tvoji dlanovi greju.
Budi srećna sa njima,
a mene ostavi da patim,
jer sam svestan da te ne mogu imati večno,
da nećeš biti moja zauvek.
Znam i da ćeš se vratiti,
jer nemaš gde daleko da odeš,
da će ti zafaliti moj osmeh,
moj zagrljaj,
moje lice koje će te sa žudnjom čekati.
Oprostiću ti sve odlaske,
samo nemoj,
nemoj da me napustiš tad,
kad ja budem odlazio,
tamo negde,
iza tvojih visina!
Pavle Mijuković
